Cilj mi je da budem zabeležen kao predsednik najčistije opštine u okruženju ili neću više biti njen predsednik.

Moja najveća bitka biće sa inspektorima! Oni su jedno udruženje neradnika koje za kilogram pečenja ne radi ništa!  Pojedu pečenje i odu kući. Ti ljudi su umislili da su 30. godina nezamenljivi. Zabrekli od jela i pića – loše im je! Zato sam smenio načelnika inspekcije.

Razgovarala: Nađa Keleris

Nadomak srpske prestonice na obali Dunava  prostire se jedna od najlepših  opština gradskog jezgra – opština Grocka. Na oko 400 000 km svog prostranstva, u ovom voćarskom kraju živi oko 100 000 ljudi  u 15 Mesnih zajednica. Grocka je jedna od 17 opština grada Beograda sa budžetom od 500 miliona dinara. Ovi vredni i radni voćari na prvom su mestu u Srbiji u proizvodnji kajsija, trešanja i breskvi. Kao i sve beogradske opštine, godinama kuburi sa putevima, vodom, kanalizacijom i odlaganjem smeća.

 Zahvaljujući sadašnjem predsedniku opštine Grocka – Dragoljubu Simonoviću, stvari se popravljaju, ali nedovoljnom brzinom, jer kako kaže sa budžetom od  500 miliona dinara, ne može se uraditi mnogo, jer samo na plate odlazi 300 miliona dinara.

U razgovoru za portal avalainfo.net, Simonović ističe da je para  malo u odnosu na probleme koje su zatekli  i ističe da će se maksimalno zalagati da iza sebe ostavi nešto po čemu će ga narod pamtiti. – Ne želim da nakon mog predsedničkog mandata  budem zabeležen kao čovek koji  je otišao a da iza sebe nije ostavio baš ništa, jer sam dve decenije na političkoj sceni Srbije i to uglavnom u opoziciji. Narod je taj koji će da sudi koliko ko dobro radi! Ja mogu za sebe da kažem da sam najbolji na svetu, ali ako narod kaže drugačije, hteo ne hteo – to moram prihvatiti.

Baš zbog toga što ste kako kažete 15. godina bili u opoziciji  gradske vlasti, budžet vam je prepolovljen!?

• Rezultat te političke katakrizme je da mi je budžet sa 780 miliona pao na 420 miliona dinara, što dovoljno govori da sa tim ne možete da radite ništa, jer samo su plate oko 300 miliona. Zbog tog opozicionog delovanja prema gradu – zadnjih 15. godina, došli smo u poziciju da od naših 15 MZ u devet nemamo vodu za piće. U Vrčinu i Grockoj nema dovoljno kapaciteta vode za piće, u tri mesta nemamo uopšte vodovodnu mrežu…  Sve to dovoljno govori da smo ušli u neprincipijelnu kataklizmu , jer i mi plaćamo porez kao i oni na Vračaru, a nemamo ništa od tog poreza.

 Ako istaknem da opština Grocka nema 90 odsto kanalizacione mreže u 21 veku, to govori kakvu smo političku torturu prošli. Nekategorisanih puteva je 60 odsto, što potvrđuje  da bivše vlasti opštine Grocka nisu vodile računa o legalizaciji opštinske imovine. Recimo, ako trasiramo put na zemlji koja je uzeta od nekih naših seljaka, a vlast pre nas je nije uknjižila da je to opštinsko ili državno vlasništvo, mi ne možemo da asfaltiramo taj put, jer nije u vlasništvu opštine, već privatnog lica.

 A, hoćemo da imamo uređenu državu!  Ti nekategorizovani putevi čine  60 odsto puteva, a od njih  80 odsto su u lošem stanju, u rasulu. Na našu štetu i nesreću, skoro 40 odsto putne mreže na opšini Grocka je iz Titovog vremena.

Na opštini Grocka je mnogo potencijala za razvoj turizma. Jedan od njih je i Dunav koji Vam je Bogom dat na 24 km, ali je neiskorišćen, zbog čega?

• Ne samo da je Dunav potpuno neuređen i neiskorišćen kao turistički potencijal, već i dva regionalna puta Smederevski i Avalski put koji ne koristimo u dovoljnoj meri. Železničku prugu ne koristimo uopšte, a imamo  tri železničke stanice i jednu postavnicu:  Umačari, Vrčin, Kasapovac i auto – put koji je srce opštine.  Sve to govori da smo mi u zatečenom neorganizovanom haosu  – kako u privrednom, tako i turističkom pravcu.

Mali broj ljudi zna da je opština Grocka najveći proizvođač kajsija, trešanja i breskvi i da zauzima prvo mestu u Srbiji u toj proizvodnji!?

• Na trećem mestu smo u proizvodnji jabuke, petom mestu u proizvodnji kruške i jedni smo od većih proizvođača grožđa. Mi smo najveći proizvođači voća u Srbiji. Pod voćem je 7,5 hiljada hektara zemlje! Skoro 90 odsto poljoprivrednih proizvoda i  voćarstva je iz naše opštine, a svega 10 odsto spada u povrtarstvo. To dovoljno govori kakav smo potencijal, ali nedovoljno iskorišćen.

Zbog čega se niko ne bavi našim poljoprivrednicima i njihovim problemima?

• Putna mreža u okviru voćarskih plantaža ne omogućava poljoprivredniku da u svako doba dana ili godišnjeg doba dođe do svoje plantaže. Ako proizvedete malinu, ribizlu, breskvu… i ako je danas ne oberete jer ne možete da uđete u njivu, vi ste već sutra i prekosutra u situaciji da prvu kategoriju voća prodajete kao drugu i treću ili da ide u preradu, a nemamo fabriku za preradu!

Nekada smo imali PKB Boleč – pekmezaru i sokaru u kojima je bilo zaposleno 3 000 radnika. Sada nemamo ništa! Naš seljak je prinuđen da mu rod propadne u trećoj i četvrtoj kategoriji.

Na koji način pomoći poljoprivrednim proizvođačima i sprečiti propadanje voća i povrća?

• Moramo najpre da uradimo prohodne puteve, ne traži naš seljak asfalt i ne možemo odmah staviti asfalt, ali možemo za početak da uradimo tvrdu podlogu puteva da seljak u svakom trenutku može traktorom da uđe u njivu i voćnjak da ubere svoj plod. U ovoj godini smo uradili 30 km takve putne mreže, što nije urađeno u poslednjih 50 godina.

Drugi problem za našeg seljaka – poljoprivrednika je protiv – gradna odbrana koja je  jako loše postavljena. Nju prate problem za koje se lokalna samouprava  baš ništa ne pita. Mi smo jedina opština u Srbiji koja finansijski stimuliše ljude koji opslužuju raketne sistemime za protiv-gradnu odbranu.  Međutim, ono što naš seljak ne zna, a to je  kada Grocka uključi protiv-gradnu odbranu  od te nesreće, ne brani Grocku, već celu okolinu. Džabe mi branimo okruženje, kad ono ne brani nas.  Ako iz našeg okruženja nisu spremni da ulože u njihove protiv-gradne sisteme i na taj način brane i Grocku, mi tu ne možemo ništa. To mora da reši država.  Da se razumemo, totalne zaštite od grada nema, ali šteta može biti drastično smanjena.

Treći problem našeg seljaka je plasiranje robe koja ne može da bude u prvoj i drugoj kategoriji, jer 90 odsto robe prve i druge kategorije ide za rusko tržište, resto se vrti u domaćoj prodaji i proizvodnji.

Preko nekih  privrednika otvorio sam jedno malu  ispostavu u Beču, preko koje ćemo da počnemo da plasiramo našu robu na zapadno tržište. To ide jako teško i mukotrpno. Ne želimo samo da zavisimo od ruskog tržišta. Moramo imati neki ventil na drugom mestu u slučaju da zataji jedno tržište, treba imati drugo.  Nije dobro za poljoprivrednika da zavisi samo od mene ili tebe, već trba da ima širinu.

Voleo bih da ponovo otvorimo fabriku za preradu voća i da čuvenu gročansku teglicu džema ili  flašicu dečjeg soka prodajemo u Evropi kao najveći srpski brend. Naše podneblje još uvek nije zaraženo niti otrovano. Zbog nemanja para još uvek radimo na primitivniji način. Malo ulažemo u hemikalije, što je dobro! Naš proizvod možda nije za oko lep i crven i okrugao, ali je hemijski čist i zdrav.

Privredni  potencijali  Vaše opštine su zaista  veliki, ali nedovoljno su iskorišćeni. Zbog čega?

– Tu je tzv. Kružni  leštanski put koji je iskorišćen svega 80 odsto od svog potencijala. Imamo najjaču komercijalnu zonu na potezu Bubanj potok – Vrčin gde će biti IKEA koja treba da uposli veliki broj radnika. Smederevski put na potezu Kaluđerica –  Grocka gde možemo imati jake privredne potencijale i da rešimo problem PKB – a kao firme koja je propala. Da li će ići u privatizaciju – ne znam  koji će sistem država da primeni,  ali cilj je zapošljavanje  što većeg broja radnika kako bismo to voće iskoristili na dobrobit.

Naša opština sve to može da organizuje, međutim imamo problem nadležnosti. Bivši režim nam je oduzeo svu imovinu. Opština Grocka kao lokalna samouprava nema nadležnost po pitanju izgradnje kanalizacije, vodovodne mreže, putne mreže i postavlja se pitanje izdavanje dozvola.

Ako Vi kao lokalna samouprava nemate nikakve ingerencije, logično je pitati Vas zašto onda narod da glasa za Vaše rukovodstvo?

• Narod ne interesuje da li ja imam pravo da gradim drum ili nemam! On kaže – Simo, ja sam za tebe glasao, hoću da mi gradiš put! Hoću da mi uradiš kanalizaciju…

Najveći problem Srbije  je smeće. Kakva je situacija na Vašoj opštini po pitanju odlaganja smeća?

• Naša opština je zatrpana smećem. Za to je u najvećoj meri kriv Delimično je kriva i firma koja odnosi smeće a i opština što ne naplaćuje kazne. Demokratija nije da ti bacaš smeće gde hoćeš! Ako već hoćeš da bacaš gde hoćeš, moraš da platiš kaznu!

Šta ste po tom pitanju Vi uradili?

• Cilj mi je da budem zabeležen kao predsednik koji ima najčistiju opštinu u okruženju ili neću više biti njen predsednik. Sve svoje potencijale sam usmerio da tu oblast uredim, jer to je najteža oblast opštine Grocka.

Na tenderu smo dobili  italijansku firmu Madžip da radi smeće po kućama. U početku je sa njima bilo velikih problema, jer se nisu snašli sa našim mentalnim sklopom. Oni ne razumeju da naš seljak gurne kauč u kontejner! Ne razumeju da seljak gurne pepeo sa žarom u plastičan kontejner koji izgori. Kažu mi – ovo što vi radite je nemoguće! Ja kažem moguće je, još u predigri sam vam rekao da ćete imati problem. S druge strane oni su nas podcenili. Mislili su ako su dobili tender da mogu da rade šta hoće, kao da smo mi Arapi.   Pošto smo hteli da raskinemo ugovor, počeli su da menjaju priču i u našu i u njihovu korist. Neverovatno je to da jedna strana kompanija dobije ugovor koji uopšte ne poštuje!

Ako se ne varam, ta italijanska kompanija Madžip je na opštini Grocka dobila posao vredan deset miliona evra!?

• Po ugovoru Madžip u prvoj godini poslovanja mora da uloži 3 700 000 evra od kojih će da kupi novi vozni park, da zaposli 150 radnika , da kupi  500 kontejnera, 20 000 kanti za smeće, da urade niše za odlaganje smeća i pepela i da plate dug do 500 000 evra toplifikaciji kako bi mogli da je ugasimo i da je oni preuzmu. Ništa oni od toga nisu ispoštovali do pre dva – tri meseca, već i dalje po Srbiji raspisuju konkurse.

Veliki problem su pravili  pri sakupljanju smeća. Kupili su neke kamiončiće – igračke. Ti kamiončići su možda podobni za Italiju, jer na 100 km sakupljaju 300 kilograma smeća. Smešno, to naš seljak kad vidi kaže – Simo kupio si trotinet! Od Umčara do Vinče je sto kilometara i on otera 300 kg smeća. Čist promašaj, kad u gepek auta staje 500 kg. Promašio čovek 16 kamiona. Trebaju nama takvi kamioni za Kaluđericu gde su uske ulice, sokaci, i u jednom delu Leštana. Ovih dana očekujem da nam referišu šta su to do sada uložili. Opština više za to ne izdvaja subvencije. Nemam trošak nikakav. Oni  rade mnogo  bolje od nas. Ovde je bila propast! Nasledili smo dve godine neisplaćenih plata, doprinosa i socijalnog za 170  radnika i firmu koja je bila gubitaš – milijardu duga nam ostavila. Sada bar nemam ništa od toga!

Drugo, oni moraju da ispoštuju ugovor, ako ga ne ispoštuju – raskinućemo ga. U odnosu na njihov razvoj, treba  da prime 150 radnika. Kada su preuzeli firmu, u samo devet  MZ  su čistili smeće a sada čiste u svih 15 MZ. Vidim da su postavili nove kontejnere, dele nove kante po kućama, niše za pepeo su počeli da grade. U kontinuitetu, to ide u nekom dobrom pravcu.  Otpad  za reciklažu je problem. Insistiram da imaju žute, plave, crvene kontejnere podobne za flaše, plastiku…

Naš čovek baca smeće iz kola. Ne pogodi kontejner i smeće padne pored kontejnera.

Veliki problem sa čistoćom je očito u mentalnom sklopu ljudi. Na koji način ćete to rešiti, ako se zna da Vam je u Umčarima Zadruga bila zatrpana tonama smeća?

-U Umčarima čovek dođe i iskipuje pet tona smeća ispred Zadruge! Nije problem što je on to đubre iskipovao, već je  problem da inspekcija Grocke nije ništa preduzela po tom pitanju. Moja najveća bitka biće sa inspektorima! Oni su jedno udruženje neradnika koje za kilogram pečenja ne radi ništa!  Pojedu pečenje i odu kući. Ti ljudi su umislili da su 30. godina nezamenljivi. Zabrekli od jela i pića – loše im je! Zato sam smenio načelnika inspekcije.

Za deset dana naplatili smo 3 500 000 kazni. Punimo budžet  od nesavesnih građana koji misle da je ovo burdelj a ne država. Nije to moj hir – Svi znaju da moraju da plaćaju smeće, koje  bacaju u kontejner. Zna se kojim danima vozilo ide kroz koju ulicu i tog dana se kante iznose ispred kuće. Inspekcija neće da stoji i da peca nesavesne građane,već ćemo imati snimke traktora i kola… jednog po jednog ćemo da kaznimo i to drastično: krivično i prekršajno  što zagađuje životnu sredinu.  Sve ćemo da nakalemimo dok  ne nateramo meštane da budu  pristojni  građani. Svi će da plate kaznu, ko god ne poštuje princip. Došli su neki novi ljudi, moji ljudi koje zamalo jutros nisam smenio, jer očekujem žešće poteze. Ja čistim deponiju juče 100 tona i kažem načelniku – čik da vidim jednu kesu bačenu – nećeš biti načelnik. Moraš da udariš po džepu, da bi se poštovao red!

Šta je sa cevima u Vrčinu koje ispuštaju fekalije iz septičke jame u potok!?

• Sa ljudima sam očistio potok pet kilometara jer hoću da ga poribim i da pokažem ovoj deci i narodu da možemo da pecamo ribu u našem potoku, gde su do juče išle fekalije. Pošaljem inspekciju, nađemo cevi kroz zemlju kako iz pet kuća fekalija ide u potok. Načelnik kaže – mi to možemo da skinemo na naš teret. Što na naš teret, pitam ga – kad  mi te cevi nismo ni ugradili. Neka ide na teret onih ljudi koji su te cevi postavili. Teško je menjati umni sklop ljudi, kao što vidite.

 Najveći moj problem će biti da rešim problem smeća, fekalija i kanalizacije za vreme mog mandata. Ako narod misli drugačije, neka me smeni i dovede  neke gulamfere koji će da im naprave opštinu u fekalijama.

Koliko mi je poznato, opština Grocka nema DUP (detaljan urbanistički plan). Da li ćete preduzeti neke mere po tom pitanju?

• Opština Grocka je jedina opština u gradskom jezgru koja nema DUP (detaljan urbanistički plan), što otežava da izdajemo dozvole za izgradnju fabrika. Najveći problem nam je Vrčin koji nema nikakav uvid u urbanistički plan. Nadam se da ćemo u februaru sledeće godine dobiti DUP da možemo narodu da damo legalne dozvole da mogu da uvode vodu, prave kuću, fabriku… I, da nam grad vrati nadležnost da dajemo narodu dozvole za gradnju preko sto kvadrata.  Dođe mi stranac i hoće da digne fabriku čarapa pet hiljada kvadrata. Kao predsednik opštine moram da podnosim zahatev za to, iako mi je u interesu da mu dam džabe takvu lokaciju  i da je opremim  infrastrukturom, zato što će mi zaposli  hiljadu radnika. Pregovori su u toku. Šta će biti, videćemo.

Mnogo je problema u Vašoj opštini, a para malo za njihovo rešavanje. U kolikoj meri je Grad raspoložen da Vam pomogne?

• U agoniji smo, dve škole su izgorele – u Begaljici i Dražnju, jedna je pukla u Živkovcu – gotovo da se raspadne, u Vinči je najveća škola u Srbiji za osmake – krov je u jako lošem stanju. Dakle imam mnogo problema. Na svu sreću opština Grocka je u gradskom jezgru poznata po najvećem natalitetu. Treba je stimulisati. Nismo upisali u vrtić 800 dece jer nemamo vrtić. Gradonačelnik je došao i rekao od jula sledeće godine gradimo školu u Leštanima. Mi smo mu jutros poslali dopis da uz školu Leštane dogradimo i vrtić za 500 dece i fiskulturnu salu. Nadam se da će nam gradonačelnik pomoći. Gradićemo vrtić u Umčarima, Vinči i Vrčinu.

U planu je da radimo i kapele, prošlo je vreme da sahranjujemo ljude po kućama. Dao sam nalog da se ispita imovina u tih šest – sedam sela i da obezbedimo nova grobna mesta. Mi trenutno nemamo ni jedno slobodno grobno mesto u opštini Grocka, zbog toga privatnici otvaraju privatna groblja mimo zakona. U Vrčinu imamo tri privatna groblja. Ovde u Grockoj i Kaluđerici takođe.

“Gročanske svečanosti” su glavni kulturni događaj opštine Grocka koji traje po nedelju dana. Ako se ne varam, sledeće godine je jubilarna zlatna godišnjica?

• Da, sledeće godine je pedesetogodišnjica “Gročanskih svečanosti”. U srpskom žargonu, iz jednog vašarišta prešli smo u kombinovanu manifestaciju. Vašarište krase šatori, muzika, ražnjići, ringišpili – sve ono što ljudi i deca vole, ali akcenat smo stavili na privredno – turistički potencijal i na poljoprivredu. Ove godine smo imali najbolju prezentaciju voća,mehanizacije za poljoprivredu, kulture, sporta i  likovne kolonije. Prvi put nije plaćano takmičenje. Pokrenućemo  Turističku agenciju koja će biti zadužena za seoski turizam, jer imamo puno bogatih i sređenih kuća koje su prazne . Imamo šta svetu da pokažemo: Dunav,arheološka nalazišta u Vinči, Brestovik, manastir Railovac… Želja nam je da vašarište pretvorimo u bazene, motele, marinu.  Samim tim kada se pokrene turizam zaposliće se kuvari, konobari, sobarice, menadžeri…

Štampamo jednu specijalnu brošuru – knjigu, po pitanju turističkih potencijala Grocke. Snimamo turistički film od 3, 5, 7 minuta koje će pogledati turističke organizacije Srbije i ugledni  privrednici. Kada dođemo do toga da nas neko poziva  i kaže ja hoću da letujem u toj kući u Pudarcima recimo i da berem breskve, onda smo uspeli!

Ove godine po prvi put nije plaćeno učešće u fudbalu, čiji je iznos proteklih godina bio dve hiljade evra?

• Do sada se za prvo mesto plaćalo dve hiljade evra. Ja sam to zabranio. Ko hoće da igra, neka igra od srca. Od mene može dobiti samo pehar, majicu i patike. Ništa više. Mi decu pogrešno vaspitavamo.Onda deca za dve hiljade evra hoće da izginu. Moramo da dovedemo policijsku brigadu da ih čuva da ne dođe do pogibije. Drugo, šta ćemo da radimo sa detetom siromašnim koje dobro pika loptu.