PRESTOLONASLEDNIK UGOSTIO PATRIJARHA I SVETI ARHIJEREJSKI SABOR U BELOM DVORU

U čast redovnog prolećnog zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve, Njegovo visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar, priredio je tradicionalni ručak u Belom dvoru. Ovo okupljanje je tradicija Njegovog kraljevskog visočanstva, koju je započeo po povratku kraljevske porodice u Srbiju, poštujući i slaveći snažne veze i jedinstvo Crkve i Krune, koje u našoj zemlji postoje i opstaju kroz vekove.

Ručku su prisustvovali Njegova svetost patrijarh srpski G. Porfirije sa brojnim episkopima Srpske pravoslavne crkve, prestolonaslednikovi sinovi Nj.K.V. princ Naslednik Filip i Nj.K.V. princ Aleksandar, kao i Nj.E. Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vlade Srbije, kao i članovi savetodavnih tela Krune.

„Znam da je gnev greh, ali moram da priznam – ljut sam. Ljut sam i povređen jer Vašoj svetosti i episkopima nije dozvoljen ulazak u našu Svetu zemlju, na naše Kosovo i Metohiju. Ali, posle svakog stradanja dolazi spasenje, posle golgote dolazi Vaskrs. Zato sam siguran da će ova nepravda biti ispravljena, i da ćete Vi, Vaša svetosti zajedno sa svim vladikama, ponovo biti sa našim narodom na Kosovu, da mu donesete utehu i nadu. I da će osnovna prava Srba konačno biti ispoštovana. Naš narod zaslužuje i mora da živi!

Crkva i Kruna su uvek bile bliske i zajedno radile za dobrobit naše Otadžbine. To ćemo nastaviti i u budućnosti. To su dve institucije na koje će narod Srbije uvek moći da se osloni. Znam da će naša Crkva na čelu sa patrijarhom Porfirijem nastaviti da vodi naš narod na putu jedinstva i sloge. Sledeći našu svetu crkvu, i mi svi ćemo ostati na putu našeg Gospoda. Hvala vam na podršci koju pružate našem narodu, našoj zemlji i mojoj porodici. Neka Gospod blagoslovi vaš trud i usliši vaše molitve“, poručio je Nj.KV prestolonaslednik Aleksandar.

Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije zahvalio je Njegovom kraljevskom visočanstvu na gostoprimstvu i poželeo sreću i blagostanje Kraljevskoj porodici, istakavši da „treba da zablagodarimo Bogu i poželimo ono što nam je svima najpotrebnije, da nam svima pre svega da jedinstva, jer iskušenja dolaze i prolaze, a u zavisnosti kako se mi prema njima postavljamo, zavisiće i naša budućnost. Da bi razumeli teškoće i suočili se sa njima, neophodno je da jedni druge razumemo, da znamo da smo jedni drugima potrebni, i da smo jedni drugima braća i sestre.“

Nađa A. Keleris