Vlasinac Mitko Tomov, inovator je pneumatskog i vakuum pogonskog motora koji pokreće komprimovani vazduh

 

Svaka kuća bi trebala da ima taj motor koji bi uz pomoć malog generatora proizvodio sopstvenu struju za kućne potrebe jednog domaćinstva.

 

 

 

 

 

 

Piše: Nađa Andrejević Keleris

 

 

Na pragu trećeg milenijuma, život svih nas na Zemlji bio bi mnogo teži i skuplji da nije ljudi koji svakodnevno zaranjaju u naučna dostignuća. Analiziraju, smišljaju, istražuju… svakodnevno, danonoćno, ne bi li na najbolje moguće načine koristili prirodne resurse za dobrobit svih nas.

Jedan od njih je svakako i Mitko Tomov, inovator sa Vlasinskog jezera ( sa Klisure), čovek koji je od najranije mladosti postao kako sam kaže „zarobljenik prirode“, godinama se bavi motorima. Iako godinama živi i radi „vani“, rado se vraća Srbiji. Ali, ta Srbija nema baš sluha za njegov rad.

Vidno je preplašen i zamišljen, jer koliko je srećan zbog svog rada, toliko je i nesrećan, jer nema poverenja u institucije da će njegove patente motora na pravi način prezentovati javnosti. Svedoci smo da se mnoge inovacije vešto kradu, a neretko njihovi izumitelji nestanu „bez traga i glasa“, ne bi li ih ljudi „kratke pameti“ prisvojili za svoje.

Njegov pronalazak je pneumatski i vakuumski pogonski motor koji bi prema njegovim rečima trebala da ima svaka kuća. Zašto? Da bi uz pomoć malog generatora taj motor proizvodio sopstvenu struju za kućne potrebe jednog domaćinstva.

Tim povodom Tomov kaže da se njegov rad odvijao u etapama i  ističe da je prva njegova mašina priznata u Americi, pa sve do Evropskog patentnog ureda u Minhenu, čije se inovacije analiziraju u Haga.

Vidno je zabrinut, jer je ubeđen da Evropa neće prihvatiti njegove inovacije! – Nemci nikada neće uzeti tu mašinu, jer Srbija nije u EU. Prosto – nemaju nikakav interes za inovacije. Kada sam pozvao Nemačko ministarstvo za inovacije u Berlinu, (jer sam im poslao svu dokumentaciju), ostao sam bez odgovora.

 

Mnogo je noći neprospavanih i dana mukotrpnog rada iza ovog skromnog čoveka. Prve inovacijske ideje su mu se pojavile u 38 godini života. – Te ideje ne mogu da se završe preko noći. Iza njih je više decenijski rad. Ideja padne sekundarno, odjednom. Ali, jedan problem rešiš, pojavi se drugi, drugi rešiš, pojavi se novi… kaže Tomov.

 

O kakvim je to motorima reč?

 

– Radi se o dve vrste motora. Vrsta motora koja može da radi na pneumatiku – pneumatski pogonski motor i on koristi komprimovani vazduh, koji kao pogonska sila pokreće radne klipove u radnim cilindrima.

Kod pneumatskog motora komprimovani vazduh se jednom napuni u fabrici i on počinje da radi. Non – stop radi, ne zaustavlja se. Međutim, jedna mala količina vazduha iz cilindra rezervoara, zbog slabijeg dihtunga, procuri van mašine. Ta količina je mala, oko 10 odsto. Ne sme puno. Što god više – gubi snagu. Ali, ta mala količina, lako se može dodati  u cilindru i rezervoaru.

Kako se i gde dodaje – u fabrici!?

– Ne, tu malu količinu, mali kompresor koji je u sastavu mašine i koristi snagu od vratila – od klipova, što je moguće, nije moguće 50 odsto da ubaci, ide se sve prema perpete mobilu… ali sa 10 odsto može. Taj mali kompresor dobija snagu od rada klipova. Tokom rada mašine, ta mala količina koju kompresor ubacuje, a koja je umeđuvremenu kroz klipove cilindra otišla napolje, ona se lako ubaci. Ali, velika količina 70 odsto – je snaga velika, ona ostaje u mašini kao stalna pogonska sila za pokretanje klipova.

Mašina stalno radi. Stopira rad pomoću pneumetskog mehanizma u sastavu mašine. Preko zime može da radi celu noć. Kada je veliki mraz, uđete u topli automobil, jer mašina je radila, proizvodila je neku količinu struje da vas zagreva.

 

Da li to znači da nam za auto nije potreban akumulator!?

• Tom motoru nije potreban akumulator, čak ni baterija od litijuma.

 

Kratak pregled „Pneumatski pogonski motor“

 

Pneumatski pogonski motor je najnoviji, trajni i neiscrpni izvor mehaničke i električne energije, čist ekološki izvor i ekonomične energije. Ne troši za pogon petrolejske derivate, gasove ili uglja te je u velikim prednostima u odnosu na druge izvore energije: solarne, vetrene, vodene, gasovne. Kao pogonsko sredstvo koristi za rad klipova komprimovani vazduh resurs Zemljine atmosfere, kojeg ima u izobilju oko planete pritiska jednoga bara.

Da se iskoristi atmosfera, treba upumpavati u motor komprimovani vazduh do stadija dok se ne dobije početni rad motora, odnosno trajni rad motora sa jednim početnim punjenjem.

Kod rada motora komprimovani vazduh, najvećim delom, ne ispušta se u atmosferu, ostaje kao trajna pogonska sila u cilindrima (10, 11) za rad dvodelnih klipova (16,17) koji klipnjačama (12,13) i osovinom su u spoju sa vratilom ( 14).

Izgubljena količina komprimovanog vazduha lako se može dopuniti u cilindrima minijaturnim kompresorom  (6) priključen na vratilo (14) i oprema komprimovanog vazduha u vazdušnom sudu (5) i cilindre (10,11).

Visina minimalno izgubljene količine koja procuri kroz dihtovanih delova klinova (16,17) i pokretne stranice  (9) u prvom redu zavisi od  stepena dihtovanja, materijala i umeće.

Kao motor, izvor sile, svakako služi za rad i pokret svih nepokretnih i pokretnih strojeva i transportnih sredstava potrebnih u privredne delatnosti.

Mnogo interesantna je primena kod osobnih automobila gde bi pneumatski automobili, svakako, u mnogome prednjačili u upotrebi od elektro automobila.

 

Kratak pregled „ Vakuumski pogonski motor“

 

Vakumski pogonski motor, takođe je jedan najnoviji, trajni i neiscrpni izvor mehaničke i električne energije, čist ekološki izvor ekonomične energije. Ne troši za svoj rad derivate sagorevanja: ugalj ili gasove, te ima velike prednosti u odnosu na druge izvore energije, kao što su: solarne, vetrene, vodene, gasovne.

Kao pogonsko sredstvo za rad klipova koristi vazdušni pritisak Zemljine atmosfere jednoga bara u vakuumu „Toričelijeve praznine“ odnosno bezvazdušnom prostoru. Može se reći da je Zemljina atmosfera  bogat resurs mehaničke i električne energije kao i kod pneumatskog motora.

Da bi se atmosfera iskoristila, potrebno je da se ostvari bezvazdušni prostor „vakuum“ u nečemu, a to su upravo cilindri ( 10, 11) sa vakuumskim sudom (5) iz kojih je izvučen vazduh da se dobije  približno trajni vakuum ne potpuno 100 % da pritisak atmosfere jednoga (1) bara potiskivao klipove (16, 17) u unutrašnjosti cilindara ( 10,11) kao pogonska sila.

Kroz dihtovanih delova klipa (16, 17) i pokretne stranice (9) moguće je da u cilindrima (10, 11) prodire minimalna količina vazduha od vani i svakako količina zavisi od kvaliteta dihtovanja i umece.

Količina vazduha koja prodire u cilindre (10, 11) lako se može eliminisati izvlačenjem  minijaturnom pumpom (6) ugrađenom u sastavu motora. Inače, prvo izvlačenje je u proizvodnim halama, kao i kod pneumatskih motora upumpavanjem.

Kao najnoviji izvor mehaničke i električne energije, svakako je prioritetno da se primeni za pogon svih mašinskih sredstava kod kojih se može koristiti u privredi.

Svakako prioritetna bi bila primena kod osobnih automobila na vakuumski pogon, čime će prednjačiti ispred elektro – automobila sa pozicije energije.

 

Kratak pregled inovacije

 

 

Pneumatski pogonski motor – najnoviji je trajniji i neiscrpni, ekološki i ekonomični izvor mehaničke i električne energije, bez sagorevanja goriva petrolejskih derivata ili gasa i uglja, sa velikim je prednostima ispred: solarne, vetrene, vodene i atomske energije. Sa tihim i bezšumnim radom po okolinu, koristeći kao pogonsko sredstvo komprimovani vazduh  za rad klipova samo sa jednim početnim fabričkim punjenjem. Dakle, koristeći  neiscrpni resurs  zemljine atmosfere jednoga bara ali u komprimovanom stanju.

Komprimovani vazduh pritiskom na radne klipove ne ispušta se van mašine, odnosno u atmosveru, izuzev jedne male količine kroz dihtovane delove klipova  i pokrenih stranica, što zavisi od stepena dihtovanja delova, iako se ne traži strogo dihtovanje, a nije ni potrebno. Izgubljena  količina vazduha kroz dihtunge, kao pogonska sila, lako se nadoknadi dodavanjem novog vazduha pod pritiskom iz vani, sopstvenom snagom sa vratila, što nije postignuto u današnjem stanju tehnike energetskih  mašina, dodavanje sopstvenim minijaturnim kompresorom u sastavu mašine. Slična situacija je i kod vakuum motora ali potpuno obrnuto.

 

Ne treba da čudi što Amerika u svojim naučnim i inovatorskim dostignućima prednjači u odnosu na ostali svet, jer ima sluha za inovacije. Stavlja ih u proizvodnju i olakšava i pojeftinjuje život ljudi na planeti. Nasuprot Evropi koja zarad „jeftinih političkih poena“ ne razmišlja o opštem dobru za čovečanstvo. To važi i za naš Fond za inovacije, kojem je Tomov pre tri godine predao svu svoju dokumentaciju i ostao bez odgovora.

• Obratio sam se i poslao svu svoju dokumentaciju i Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacije. Nadam se da će moji inovatorni motori biti prihvaćeni, zaključuje Tomov.

 

Kako saznajemo, sve dostavljene projekte analizira nezavisna međunarodna ekspertska komisija uz podršku stručnih međunarodnih evaluatora, nebili se obezbedio nepristrastan meritokratski proces odabira projekta za sufinsiranje. Razmatraju se projekti koji imaju za cilj stvaranje nove intelektualne svojine (inovativni proizvodi, usluge, tehnologije i tehnološki procesi) i komercijalno su orijentisani, iz svih oblasti nauke i tehnologije i svih industrijskih grana.