Sahranjen episkop valjevski Milutin
1. april 2020.
DANAS JE VELIKI ČETVRTAK
16. april 2020.
Njegova Svetost patrijarh srpski g. Irinej, danas na Cveti, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u crkvi Svetog Marka u Beogradu, bez vernika
S obzirom da je u Srbiji vanredno stanje zbog Korona virusa i da je od petka do ponedeljka policijski čas, danas se u svim pravoslavnim hramovima služila Sveta liturgija, ali bez vernika. Daće Bog da sledeće godine najveći pravoslavni praznik Hristovo vaskrsenje dočekamo u zdravlju i da ga proslavimo onako kako ga naši preci proslavljaju vekovima.
Podsećamo da Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici poslednje nedelje pred Vaskrs slave svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim. Ovaj praznik se naziva Cveti, a kako pada na proleće, u narodu je vezan i za buđenje prirode i njeno cvetanje.
Praznik je ustanovljen još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.
Cveti spadaju u pokretni praznik koji se slavi uvek dan posle Lazareve subote – Vrbice. Ove godine „padaju“ danas 12. aprila, dok je pravoslavni Vaskrs 19. aprila.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.
Na ulazu u Svetu zemlju narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana“ – „Slava sinu Davidovu“.
Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i carskim – „Evo Car tvoj ide tebi krotak“.
Radosni praznik, pun prelepih običaja
Uoči ovog praznika, drži se večernja liturgija, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom.
Praznik Cveti se obeležava u svim hrišćanskim zemljama a Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan s cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge.
Kako je kod nas za palmu suviše hladno, narod se prilagodio i u crkvu se nosi šimšir, tisa, najčešće grančice vrbe.
Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće, što ove godine nisu bili u mogućnosti usred vanrednog stanja usled korona virusa.
Inače beru najčešće velike cvetove, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačno, vrbove grančice, da svi budu napredni.
Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima.
Takođe, posebno razdraganu tradiciju predstavljale su povorke devojaka, „lazarica“” koje su izvodile svoj ples pevajući pred svakom kućom, za šta su zauzvrat dobijale poklone.
Ovaj običaj nagoveštavao je razvoj devojčice u devojku stasalu za udaju. Verovanje je nalagalo da se mora ići tri puta zaredom u „lazarice“, inače bi se mogla očekivati neka nesreća. Na taj način su devojke bile čuvane od prerane udaje. Svojom pesmom i igrom darivale su domaćine željama za napredak i uspeh.
Ipak, sve ove običaje danas, po savetu stručnjaka, ali i preporuci Crkve, treba izbeći i sačekati neko bolje vreme, kada izlaskom iz kuće nećemo narušiti ni svoje, ni tuđe zdravlje.
Nađa A. Keleris
