Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak, posvećen poslednjem Hristovom obedovanju, odnosno Tajnoj večeri. U znak sećanja na ovaj događaj u pravoslavnim hramovima služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog.
Na današnji dan veruje se da će onome ko se na Veliki četvrtak pričesti, svi gresi, pa i oni najteži, biti oprošteni. U mnogim mestima se baš na Veliki četvrtak farbaju vaskršnja jaja.
Na Veliki četvrtak odigrala se najpoznatija večera u istoriji hrišćanstva, Tajna večera.
Na njoj je, prema jevanđeljskim zapisima Isus Hristos podelio apostolima hleb i izgovorio: “Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova”.
Zatim je uzeo čašu vina i dodao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“. Ove reči ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola.
Veliki četvrtak u raznim mestima obeležava se nizom običaja. Iako važi za veliki praznik, Veliki četvrtak je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenice. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko.
Na Veliki četvrtak običaji su da žene odlaze na reku gde pale sveće, koje pričvršćuju na malim daskama, i puštaju ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.
U manastiru Tronoša na ovaj dan pali se velika sveća, nekoliko desetina kilograma teška. Ona se, zatim, tokom čitave godine pali, dok se ne donese nova sveća, tj. do sledećeg Velikog četvrtka.
Na Kosovu se na Veliki četvrtak farbaju jaja. Prvo ofarbano jaje toga dana zove se strašnik i za njega se veruje da štiti kuću od bolesti, uroka i vremenskih nepogoda.
Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje “čuvarkuću” deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.
Nađa A. Keleris