Nazivaju je još i anđeoskom hranom, a prvi podaci o upotrebi soje u ishrani javljaju se još 3000.godine p.n.e. u Kini, dok se od 17.veka koristi i u Evropi.
Od svih proizvoda koji se od nje prave, posebnu pažnju privlači sojino mleko, koje zbog korisnih sastojaka mogu da piju i žene i muškarci, ali bi zbog sadržaja ženskog hormona estrogena, žene – naročito one u menopauzi, trebalo da budu obazrive. Vitamini u sojinom mleku predstavljaju značajan faktor kada govorimo o stvaranju odbrambenog sistema organizma i lečenju malignih oboljenja. Posebno se izdvajaju vitamini B grupe, važni za metabolizam i zaštitu organizma. U većoj količini prisutni su i vitamin E, provitamin vitamina A, kao i nijacin i vitamin H. Sojino mleko sadrži vitamine i minerale, proteine, nezasićene masne kiseline ( 50 – 60 odsto više od kravljeg mleka) i gvožđe, a uopšte ne sadrži holesterol niti mlečni šećer, koji je uzrok raznih alergijskih smetnji. Preporučuje se onima koji pate od visokog krvnog pritiska, arterioskleroze i visokog holesterola.
PROIZVODI OD SOJE
Sojino mleko sadrži sve nutritivne faktore koji su neophodni za normalan rast i razvoj deteta u najmlađem dobu. Naročito se preporučuje u slučaju netolerancije na proteine kravljeg mleka kod dece posle navršenih šest do dvanaest meseci. Soja ima antikanciregono dejstvo i smatra se da je posebno efikasna u prevenciji nastanka raka dojke.
– Soja sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, sve elemente neophodne za ćelijsko funkcionisanje, a zbog masnoća koje sadrži ima veliku energetsku vrednost – 100 grama soje sadrži čak 430 kalorija, stoga bi trebalo biti obazriv, naročito ukoliko deci dajemo soju – kaže dr Ljubomir Pfaf, nutricionista, koji dodaje da bi zbog velike kalorijske vrednosti najbolje bilo ograničiti dnevni unos na 25 grama.
OBAVEZNO KONSULTUJTE LEKARA
Žene u menopauzi moraju povesti računa ukoliko im je preporučeno da konzumiraju soju jer se u tom periodu masti vrlo lako nagomilavaju u organizmu. Jedan kilogram soje sadrži dva puta više proteina nego ista količina mesa, tri puta više nego ista količina jaja i čak 12 puta više nego što možemo pronaći u kravljem mleku. Gojazni ljudi ne bi trebalo da jedu soju, a ukoliko se odluče da obično mleko zamene sojinim, morali bi da ograniče unos na pola šolje dnevno.
– Soja je vrlo bogata belančevinama, ugljenim hidratima i mastima i zbog izuzetne kalorijske vrednosti kod dece sprečava normalnu funkciju želuca. Čak ni odraslima se ne preporučuje u velikim količinama. Kada sam pre petnaest i više godina predlagao uvođenje soje u bolničku ishranu, imao sam problema jer ljudi nikako da zaborave na američku aferu iz 1973. i 1974, godine, kada je soja modifikovana – dodao je Ljubomir Pfaf.

Loreta Andrejević