Predsednik Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenić zahvalio se stručnom štabu i igrača na velikom uspehu, a onda dobio aplauz od njih, „Velika stvar je ostvarena za srpski vaterpolo, hvala svima na dočeku“, zaključio je Jelenić.

Reprezentacija Srbije juče je u finalu Evropskog prvenstva pobedila Španiju posle peteraca 12:10 i četvrtim kontinentalnim zlatom u nizu ponovila uspeh Mađarske star 80 godina.

Vučić: Vaterpolisti doneli ogromnu radost našem narodu

Predsednik je čestitao vaterpolistima Srbije na osvojenoj evropskoj tituli, i najavio da će do kraja nedelje dobiti sve što su zaradili.

„Oni se nisu borili za novac, već za svoju zemlju, junački, srčano i doneli su ogromnu radost našem narodu“, rekao je Vučić.

Kazao je da je doneta odluka da se pokrije bazen u Vrnjačkoj banji, poduhvat koji će koštati 1,5 miliona evra.

Takođe je rekao da će vaterpolo savez dobiti više novca, kako bi mogao da vrati sve dugove koji su se nagomilali tokom ranijeg rukovodstva.

Istakao je da je važno da krenemo sa dodatnim pripremama za Olimpijske igre u Tokiju i tamo osvojimo 12 medalja, dodajući da će sve što bude preko 10 medalja predstavljati ogroman uspeh za našu zemlju.

Dominacija Srbije u vaterpolu – 23 zlata od 2005.

Vaterpolo reprezentacija Srbije osvajanjem četvrte uzastopne titule šampiona Evrope nastavila je impozantan niz zlatnih medalja na velikim takmičenjima i pokazala dominaciju u tom sportu.

Ogromna riznica trofeja kaže da su „delfini“ čak 14 godina svakog leta bar jednom dolazili do zlata (Olimpijske igre, Svetska i Evropska prvenstva, Svetska liga, Svetski kup) – a nekad i više puta, a sve je krenulo posle Igara u Atini kada su bili srebrni.

Od tada, gledajući samo najsjajnija odličja, Srbija je došla do neverovatne 23 zlatne medalje.

Niz je započet na Svetskom prvenstvu u Montrealu i Svetskoj ligi u Beogradu (2005), a onda su se ređali još SL u Atini, Svetski kup u Budimpešti, Evropsko prvenstvo u Beogradu (2006), SL u Berlinu (2007), SL u Đenovi (2008), SP u Rimu (2009), SK u Oradei, SL u Nišu (2010), SL u Firenci (2011), EP u Ajndhovenu (2012), SL u Čeljabinsku (2013), SK u Almatiju, SL u Dubaiju, EP u Budimpešti (2014), SP u Kazanju, SL u Bergamu (2015), EP u Beogradu, SL u Huidžou, Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru (2016), SL u Ruzi i sad na EP u Barseloni.

Fantastičan uspeh, verovatno jedinstven u sportu ikada, posebno kada se pogleda da su srpski vaterpolisti u tom periodu imali i „kikseve“ osvajanjem drugih medalja – ukupno još osam.

Ovaj niz govori i da se najbolji rezultati (i ranije bilo mnogo zlata) poklopili od osamostaljenja Srbije 2006. godine kada je i Crna Gora postala veliki rival.

Vredi napomenuti da je u jednom trenutku ekipa Dejana Savića bila šampion svih takmičenja kada je krug zatvoren na Olimpijskim igrama u Riju, a prvi poraz doživela tek posle pet godina.

Ono što je najbolje u celoj priči i glavama Savićevih vaterpolista je – nemaju nameru da se zaustave do nove „ček point“ stanice, Igara u Tokiju 2020.

A onda, idemo ponovo….