U znak zahvalnosti herojima otadžbine Srbije, atletski klub „Plemenito srce“ istrčaće maraton od Hrama „Svetog Save“ do Soluna i Krfa!

Jula 28. ove godine, navršava se sto – godišnjica od završetka Velikog rata. Tog dana, tačno u devet sati ispred Svetosavskog hrama na Vračaru, startovaće humanitarni maraton pod sloganom „Da se ne zaboravi“, koji organizuje atletski klub „Plemenito srce“ i to u znak zahvalnosti herojima otadžbine Srbije.

Tim povodom smo razgovarali sa predsednikom kluba Milisavom Mikijem Janković koji je za naš portal naglasio da maratonci u sve to uđu čistog srca, sa velikim emocijama za otadžbinu i  nacionalni integritet. Tada sam Božji blagoslov siđe na maratonce, ni finansije nisu presudne – sve se svede kraju i bude u redu.

Nadamo se da će i ovaj maraton, baš kao i prethodni, da bude uspešan. Za 20. godina koliko trajemo, a pretrčali smo na stotine hiljada kilometara, niko se nikada nije povredio, niti je dobio upalu mišića, niko nije odustao od maratona i nikad maraton nije doveden u pitanje, istakao je Janković.

 

Atletski klub „Plemenito srce“ već dve decenije organizuje maratone kojima obeležava godišnjice stradanja srpskog naroda. Kako se došlo na tu ideju?

– Svake godine obeležava se 24. mart kada je počelo bombardovanje NATO agresije na Srbiju.  Znači od 1999. godine kada su sportisti i građani  – svako na svoj način, pružali otpor agresoru, braneći  mostove širom naše lepe Srbije. U Beogradu na Brankovom mostu se rodila ideja da se istrči maraton od Novog Sada – Žeželjevog mosta do srpskog vojničkog groblja Zejtinlik i da se prkosom – inatom pokaže agresoru da naš duh nije slomljen! Fizički jeste agresor razorio mnogo toga u ovoj zemlji, i  dan danas osećaju se posledice.  Te 1999. godine, na par deonica je voda bila čak do grla, policijske i novinarske ekipe su se čudile, ali tako se to desilo. Te godine smo počeli sa obeležavanjem, i tada se rodio taj lepi maratom. Jedini klub u svetu u kojem se ne plaća članarina je naš klub „Plemenito srce“.

Najduži i najbrži do sada, istrčan je povodom 60. godina pobede nad Fašizmom – od Hrama Sv. Save do Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi – 2456 km za samo 16 dana i sve uz blagoslov patrijarha Pavla!?

-Taj maraton smo istrčali pod sloganom „Plemenito srce pravoslavlja“ Beograd – Moskva. Samo uz blagoslov, sada blaženopočivšeg patrijarha Pavla, kao i blagoslov blaženopočivšeg patrijarha ruskog Alekseja, to je bilo moguće izvesti. Trčano je preko Srbije, Mađarske, Slovačke, Poljske, Belorusije do Rusije. Tom prilikom je snimljen dokumentarni film o podvigu maratonaca. Uručena nam je specijalna zahvalnica Ruske pravoslavne Crkve, unikatni pehar Ministarstva za sport Rusije i grada Moskve sa slikom Svetog Djordja.

Predsednik Belorusije Lukašenko nam je za tih pet dana sve obezbedio: policajske i lekarske ekipe… Auto je bio operaciona sala. Mislili su da smo svi redom topingovani. A, ono niko! Svi čisti! Ja pijem rakiju i jedem med! Kao što rekoh, dobili smo pehar sa likom Sv Djordja, što je moja slava i slava  Moskve, kao i počasnu plaketu.

Ako se ne varam, mnogi maratoni su održani sa blagoslovom Blaženopočivšeg patrijarha Pavla. U svakoj crkvi i manastiru od starta do cilja na ovom maratonu služiće se molebani u čast srpskih heroja… 

– Pet maratona smo istrčali sa blagoslovom patrijarha Pavla, a blagoslov patrijarha Irineja smo dobili za šest maratona. „Plemenito srce“ je skup najboljih maratonaca sveta – svi su Srbi. Ima dosta devojaka. Priključili su nam se mnogi Srbi iz dijaspore, sveštenstvo, monaštvo… Maršuta ovag maratona izgleda ovako: kreće se od Svetosavskog hrama, preko Jagodine, Kruševca, Niša, Leskovca, Vranja, Kumanova, Skoplja, Velesa, Polikastra, Soluna do Krfa. U svakoj crkvi i manastiru od starta do cilja služiće se molebani u čast srpskih heroja. Na spomen kosturnicama i vojničkim grobljima položiće se venci i upaliti sveće za duše predaka. Sa molitvama za srećniju budućnost srpskog naroda i zemlje Srbije, koja je vekovima krvarila i skupo – životima svog časnog i hrabrog naroda – plaćala svoju slobodu! Skoro sve vladike su dale blagoslov našim nastojanjima, jer bez blagoslova, bez te vere u Božju pomoć, mi ne bi mogli ni da istrčimo ni jedan maraton. Nije našim maratonima presudan ni novac u tolikoj meri, već u dobroj volji i komunikaciji sa medijima i policijom koja nas godinama prati.

Srpstvo, pravoslavlje, ljubav, vera, nada, sloboda, mir, razumevanje i tolerancija su moto vašag kluba. Životne i ljudske vrednosti su na prvom mestu, zar ne?

-Klub se sa svojim članstvom i rukovodstvom bori protiv svih poroka savremenog društva, poput: nemorala, nasilja, sekti, zloupotrebe i zlostavljanja dece, bolesti zavisnosti. Svojim radom u sportskom, kulturnom, duhovnom i humanitarnom smislu klub jača smisao ljudske vrednosti i karaktera, kao i očuvanja identiteta srpstva i pravoslavlja. Svojim aktivnostima, pomaže izgradnju zdravog tela i duha svakog člana koji mu se priključi. Od svakog maratona se odvajaju sredstva u novcu, sportskoj i drugoj opremi za pomoć deci bez roditelja, ratnoj siročadi, obolelima, ometenoj deci u razvoju, kao i za obnovu crkava i manastira. Dobitnici smo plakete „Plemeniti podvig godine“ Večernjih novosti.

Zadnji veliki maraton ste radili  2016. godine pod nazivom „Čast otadžbine“ posvećen stogodišnjici bitke na Kajmakčalanu u dužini od 2521 metara.

-Pokrovitelj tog maratona bio je tadašnji ministar za boračka i socijalna pitanja gospodin Vulin. Jedna deonica je bila posvećena dr Arčibaldu Rajsu velikom i osvedočenom prijatelju srpskoga naroda. Sa ambasadom švajcarske smo to radili i ministrom vojnim.

Za ovogodišnji maraton prijavilo se 4000 učesnika od kojih je samo 10 odabrano da istrči ovu trasu.

– Ovaj maraton posvećujemo sto – godišnjici od završetka Velikog rata i stradanju srpskog naroda u svim dosadašnjim ratovima i velikim bitkama. Pogotovo što se te velike bitke iz Prvog Svetskog rata proučavaju na raznim vojnim akademijima. Poteze naših vojskovođa Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i te kako izučavaju… Mnogo je srpskog naroda i civilnog i dece poginulo u tim ratovima. Nema kuće srpske koja nema žtrvu! Rešili smo da okupimo najbolje maratonce sveta – Srbe  – ove godine i da istrčimo maraton od Hrama „Svetog Save“ do memorijalnog kompleksa Polikastro u Grčkoj. Odatle se trči do Kajmakčalana – Bele kule u Solunu, nastavljamo do Krfa – Vida – plava grobnica da se spusti venac i krstić za postradale. Ove godine pokrovitelj je gospodin Vulin, koji je uzeo i učešće sa najboljom maratonkom Marijom Lukić iz Vinče, koja je nosilac treće sablje vojske Srbije. Trčaće predstavici policije – njih sedmoro, predstavnici vojske iz Republike Srpske koja je dala tri učesnika, među njima je Željko Blagojević najbolji maratonac na svetu, (ne upoređujući našeg prijatelja iz policije koji nije mogao da trči), ali ovaj dečko trči 230 km za 24 sata, najbolji je na svetu. Bilo je prijavljeno skoro 4000 učesnika, mi smo odabrali deset i svako će da pretrči po sto km, što je simbolika – sto godina – sto km. Ovaj maraton će se raditi bez obzira na finansijska sredstva i vremenske prilike.

Desilo se jedanput kada smo trčali za Čelebić da je bio i sneg i grad i kiša, meni je ta etapa zapala negde oko 20 – ak kilometara, nema odustajanja! Da neko odustane, maraton se prekida! Ovaj klub nijedan maraton nije prekinuo bez obzira na sve.

Znači, klub s blagoslovom SPC i Božjom voljom sledi svetle staze srpstva, pravoslavlja i hrišćanstvaništa. Bez ljubavi, vere i nade, dakle ne bi ovolike godine opstao?

-Članovi kluba su apolitični, niko nije član ni jedne partije. To nam neki put predstavlja i probelm. Neki se pitaju: – ko tebe finansira, zbog čega, šta finasira….

Trasa ovog maratona je 1002 km za nedelju dana. Trči se od Hrama Sv. Save do crkve Pokajnice, Jagodina, manastir Đunis, Ćele kula u Niš, Saborna crkva u Vranju, Prohor Pčinjski, Spomen kosturnica Zebrnjak, Polikastro, Srpsko vojničko groblje Zejtinlik. Odlazak Krf, obilazak spomenika Drinskoj diviziji, Plave grobnice. Polaganje venaca i odavanje počasti Herojima otadžbine.

Bog stvori taj mozaik!  Da nema vere u to, verujte ovaj maraton niko ne može da plati i naruči. Mnogi su pokušavali da prave približno slične maratone sa ogromnim sredstvima. Ovde odlučuje, srpstvo, ponos i čast otadžbine Srbije. Mi idemo da se poklonimo senima naših predaka koji su dali živote za ponos ove zemlje i bez čijih žrtava mi ne bi danas bili slobodni. Govorili bi turski ili već ne znam koji jezik… Slava im i zahvalnost naša za sve!

Nađa Andrejević Keleri