Zvezda ne trpi prosečnost

 Mladi stručnjak smatra da je njegova ekipa bila dominantna i lepršava, ali žali što navijači nisu mogli da uživaju u njihovoj igri

Obeležio je Dejan Stanković igrački period u Crvenoj zvezdi kao jedan od najmlađih i najboljih fudbalera. Debitovao je za prvi tim kao šesnaestogodišnjak. Snove je ostvario dobijanjem kapitenske trake i golovima u „večitom derbiju“. Sada želi da pomeri te granice i kao šef stručnog štaba ostvari još veće uspehe. Stanković kao trener već piše novu istoriju na „Marakani“ pošto je za kratko vreme ostvario fenomenalne rezultate:

– Prethodna godina je bila veoma izazovna, ali odlična za mene. Debitovao sam kao trener kluba za koji navijam. Sticaj okolnosti me doveo u voljeni tim. Nije bilo lako biti početnik na klupi velikog kluba. Gradim još uvek sebe kao trenera. Ne  Ne bih ocenjivao svoj dosadašnji rad, jer mislim da postoje ljudi koji to treba da rade. Uvek može bolje, vremenom smo rasli i ekipa i ja.  Radom, zalaganjem i disciplinom odradili smo veliki posao i postigli sjajan rezultat. Međutim, moramo biti još uspešniji. Zvezda ne trpi prosečnost. Od igrača uvek tražim da na treningu i utakmici daju maksimum. Od toga ne odustajem zato verujem da smo da dobrom putu.

Na klupi crveno-belih zamenio je Vladana Milojevića, koji je imao velike uspehe?

– Hvala Vladanu što mi je ostavio 11 bodova prednosti. Imao sam dovoljna vremena i prostora da se na miru i detaljno upoznam sa ekipom i poslom. Veliko je zadovoljstvo što sam dobio priliku da ponovo budem u Crvenoj zvezdi. Želim da sada kao trener ostvarim trag u klupskoj istoriji. Verujem da svako ko je bio na mom mestu ima takav san. Nastaviću da sanjam sa željom da taj tekst o istoriji bude što veći.

Stanković ističe da je bilo pitanje vremena kada će se vratiti?

– Ne mogu da kažem da „Zvezda zove samo jednom“. Mene u suštini ne treba ni da zove, osećam se kao da nikada nisam ni otišao. Znao sam u šta se upuštam i da neće biti lako. Ovo je veliki klub, koji želi pobede i trofeje. Svaki dan je novo dokazivanje. Pobediš, ali to se odmah arhivira i tako u krug.

Ekipa je ostvarila dobre rezultate. Bilo je lepih, ali i teških trenutaka iz kojih je klub izašao jači.

– Posle osvojene titulr hrabro smo najavili da ćemo se boriti za evropsko proleće. U kvalifikacijama smo morali da se adaptiramo na situaciju sa koronom koja nije bila laka. Igrali smo po jedan meč na gostovanju bez domačeg teran i podrške 50.000 ljudi u revanšu to je mnogo teško. Bilo je uspona i padova, mečeva gde smo možda prošli bolje ili gore od zasluženog. Najbitnije uspeli smo da obezbedimo učešće u evropskim takmičenjima četvrti put uzastopno i prezimimo u Evropi. Polusezonu smo završili sa devet bodova prednosti, Igrali smo dominanntno i lepršavo, Ponosan sam na igrače jer pomeramo granice i podižemo lestvicu. Presrećan sam i svaki dan uživam što sam u klubu.

Predstoji vam duel protiv Milana. Koliko može zvezda u tom meču i da li očekujete da će biti dozvoljeno prisustvo navijača?

-O Milanu ćemo detaljno pričati kad dođe vreme. Naš cilj je da igramo što bolje i pobedimo što više mečeva. Šteta što je period korone onemogućio navijače da uživaju u ovim uspesima. Meni sve ovo deluje nestvarno. Žao mi je što nema publike, kao da mi fali desna ruka. Najgore je što se polako navikavamo da igramo pred praznim tribinama. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da otvore stadion za utakmicu u Evropi. Tri „Marakane“ bi bile malo za ono što nas čeka protiv Milana. Navijači imaju ogromn u želju da dođu da nas gledaju, aplaudiraju i zahvale za ono što smo napravili ove sezone. Kad zagrmi sa tribina nijednom protivniku ovde nije svejedno. Sa njima smo  mnogo jači.

Na utakmici protiv Milana, Stanković će dočekati prijatelja i nekadašnjeg saigrača iz Intera Zlatana Ibrahimovića. Zajedno su osvojili tri titule u Italiji, ali mnogo puta bili i rivali na terenu:

– Nismo se čuli u skorije vreme. Srešćemo se dva puta, to je sigurno. Stari smo prijatelji, biće vremena za espreso s nogu. Sa njim sam dve godine igrao zajedno. Ibra je totalno drugačiji od onoga što pokazuje na terenu. Jedna dobrica, onako prava. Human čovek, pre svega. Ima svoj karakter i ne treba da ga menja.

Sa Sinišom Mihajlovićem ga veže dugogodišnje prijateljstvo i kumstvo. Od njega je mnogo naučio ne samo u fudbalu već i o životu:

– Miha je za mene “punto diferimento” što bi rekli Italijani. Tačka oju treba slediti. Jedan ozbiljan dasa sa jakim karakterom. Neko ko nema strah da se sudari sa svime u životu, sa bilo kojim problemom, što je i dokazao. Objasnio je šta je život. Sa njim se čujem svaki dan. Ne daje on meni savete koji bi uticali na neku promenu igre, ali pričamo o nekim detaljima koji su mi mnogo pomogli. Izašao mi je u susret, volim da ga saslušam. Njegova reč za mene mnogo znači. Miha je mnogo više od kuma, i prijatelja. On mi je bukvalno drugi otac.

Srđan Antić