Najprestižnija književna nagrada u nas, svakako je NIN -ova nagrada, koja se dodeljuje po 63. put. Najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 2016. godini, po mišljenju NIN -ovog žirija je„Arzamas“ Ivane Dimić u izdanju „Lagune“. Pobedničko delo tematizuje odnos kćeri i majke.
U obrazloženju žirija u sastavu: Božo Koprivica (predsednik), Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović, piše da je „Arzamas“ ispripovedan „svedenim, dramski ekonomičnim načinom, u stalnoj smeni komično–apsurdnog i setnog tona, te stoga žanrovski neuhvatljiv, roman Ivane Dimić postepeno prerasta u proznu fugu o ljubavi i smrti, u kojoj je ljubav, uprkos smrti. Ona sila koja iskupljuje i osmišljava sam život“. Ređajući prozne fragmente i „dramolete“, Ivana Dimić ispisuje priču u kojoj će ljubav biti jača od smrti.
Roman „Arzamas“ je priča u kojoj se prepliću realno i magično, san i java, stvarnost i onostrano. Svojim majstorskim pripovedanjem autorka uspeva da nas uvede u prostor između jave i sna, u neko čarobno mesto. Pored snova ona govori i o pisanju, o piscima, ljubavi, smrti, životu, sudbini… Osim svojih monologa ubacuje i prizore drame sa likovima majke i ćerke koje se i svađaju i bezgranično vole. Tako se smenjuju dve različite literarne forme – priča i drama. „Arzamas“ je vrhunsko delo umetničke proze, veoma neobično i nesvakidašnje.
Autorka objašnjava da je tema „pronašla“ nju, budući da je sama punih devet godina negovala dementnu majku, a sedam godina je tu neveselu realnost transponovala najpre u obilje dramskih dijaloga, a potom pretakala u ovaj, „žanrovski neuhvatljiv“ roman.
– Nijedan pisac ne piše ništa „nelično“, književnost je sušta transpozicija realnosti u koju pisac utkiva svoje iskustvo, znanje, rad, dar, na putu do nastanka književnosti – uverena je nagrađena spisateljica.
– Svaka književnost, kako smo učili još na studijama, tiče se ljubavi i smrti, svaki pisac samo o tome piše, bez obzira na temu, stil i žanr.
Ivana Dimić, (Beograd, 1957), autorka je pet knjiga kratkih priča, niza drama, dramatizacija i TV scenarija. Po profesiji je dramaturg.
– Bavljenje književnošću iscrpljuje, ali pošto sam u penziji, sebi sam omogućila da pišem sa uživanjem, bez rokova i opterećenja – kaže Ivana. – Pre ove, šeste moje objavljene knjige, objavljivala sam ih na svakih nekoliko godina i dobijala dobre kritike za svako delo, ali se dok god sam radila u teatru nisam isticala kao pisac. Međutim, to što nisam morala da živim od književnosti omogućilo mi je da pišem posvećeno, da tešem svaku rečenicu, da se bavim stilom…
PETA ŽENA
IVANA Dimić je tek peta autorka čiji je roman za 63 godine ovenčan ovim uglednim priznanjem – nakon Dubravke Ugrešić za „Forsiranje romana rijeke“ 1988. i Svetlane Velmar – Janković za „Bezdno“ 1995., tek 2009. je Ninov žiri nagradu dodelio Grozdani Olujić za „Glasove u vetru“, te 2010. Gordani Ćirjanić za „Sve što oduvek želiš“.
Dijaloška forma u knjizi se tiče banalnog življenja, a prozni deo pripada metafizici, razmatranju samoće, ljubavi, smrti, bolesti… Od početka do kraja knjige prisustvujemo razapinjanju glavne junakinje na krst koji se pravi od banalne svakodnevice i njenog unutrašnjeg promišljanja svega što joj se događa.
Autorka je objasnila da je Arzamas toponim – mesto u Rusiji koje je Staljin pretvorio u grad za naučnike, za pravljenje atomske bombe:
– „Sreća i smrt, eto to je `arzamaski užas`“, citat je iz teorijske knjige Školovskog o Tolstoju „Energija zablude“. Priča o ljubavi, bolesti i smrti u mom romanu je „arzamaski užas“ u kome se nalazi kćerka čija majka tone u demenciju.
Nagrada će Ivani Dimić biti uručena 23. januara, na obeležavanju 82. godine postojanja NIN-a, koji ovo priznanje dodeljuje od 1954. godine, kada su romanom godine proglašeni „Koreni“ Dobrice Ćosića.
Nađa Keleris
