Sinoć je na sceni „Raša Plaović“ u Narodnom pozorištu premijerno izvedena predstava „Dobri čovek“

Na sceni „Raša Plaović“ u Narodnom pozorištu, sinoć se za premijeru Nušićevog zatvorskog dnevnika „Dobri čovek“, tražila „karta više“. A, kako i ne bi, kada u predstavi pored prvakinje Narodnog pozorišta Ljiljane Blagojević, igraju Vesna Stanković i Branislav Tomašević.

Treba li potsećati da je mladi Nušić 1887. godine, izrevoltiran odnosom države prema srpskom heroju, napisao pesmu „Dva raba“, zbog čega dobija dve godine strogog zatvora u Požarevcu. Za to vreme, u ćeliji, krišom piše dnevnik krijući ga od čuvara.

Da u životu ništa nije slučajno, potvrđuje činjenica da tačno 130. godina kasnije, glumci: Ljiljana Blagojević, Vesna Stanković i Branislav Tomašević, postavljaju ove njegove promisli na pozorišnu scenu Narodnog pozorišta, u kome je Nušić najviše službovao, kao upravnik i kao pisac.

Gledajući predstavu, shvatamo da se ni 130. godina u Srbiji i srpskoj naravi nije ništa promenilo. I danas bi gospođe ministarke avanzovale za vožnju fijakerom po gradu, i danas bi sinovi iz bednih porodica položili svoj život za majku Srbiju, baš kao što bi neki „bogataški“ sinovi za to vreme lećili ravna tabana u Parizu… Baš kao i tada, kada Nušićev sin jedinac gine međ 1300 kaplara, dok se Pašićev sin tobože leči u Parizu.

Da je Nušićev zatvorski dnevnik izazvao veliku pažnju kod publike, potvrđivao je gromoglasan smeh koji se orio tokom predstave, kao i aplauz kojim su glumci vraćani na scenu.

Sve je isto, samo njega Nušića nema da i danas ismeje naše naravi, administraciju, pohlepu, a pre svega vlast…

Nađa Keleris