Božićnim postom koji traje 40 dana, vernici Srpske pravoslavne crkve pripremaju se za jedan od najsrećnijih praznika – rođenje Isusa Hrista

Piše: Nađa A. Keleris

Ovogodišnji post počeo je 28. novembra 2022. godine, a završava se na Badnji dan, u petak, 6. januara 2023. godine. Pre svakog pričešća, vernik koji je postio treba da se svom duhovniku, odnosno svešteniku ispovedi, odnosno da mu kaže šta ga “tišti” na duši. Jer, bez ispovesti pričest mu neće biti na iscelenje duše i tela. To potvrđuju reči molitve pre svetog pričešća koje glase:

“Stoga Ti se molim: pomiluj me, i oprosti mi sagrešenja moja hotimična i nehotimična, učinjena rečju i delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se neosuđeno pričestim prečistim tajnama Tvojim na otpuštanje grehova i na život večni… Da mi pričešćivanje Tvojim Svetim Tajnama, Gospode, ne bude na sud ili osudu, nego na isceljenje duše i tela. Amin.”
Hrišćani su tradiciju posta nasledili od Jevreja. Isus je dao primere posta svojim učenicima, naročito pre njegovih četrdeset dana u pustinji kada ga je đavo iskušavao.

Post u pravoslavnoj crkvi ima dva aspekta: telesni i duhovni. Prvi podrazumeva uzdržavanje od bogate hrane, poput mlečnih proizvoda, jaja i svih vrsta mesa. Duhovni post se sastoji u uzdržavanju od zlih misli, želja i dela, a sam Isus je učio da se neki oblici zla ne mogu pobediti bez njega.
Pravoslavni hrišćani poste sredom u znak sećanja na izdaju Hrista i petkom u znak sećanja na njegovo raspeće i smrt. Istoričari veruju da je Božićni post uveden u IV veku, a da je svoje puno trajanje od 40 dana dobio u XII veku.
Glavna odlika ovog važnog posta je ta da on ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje. Duhovne vođe oduvek su znale da je samo u zdravom telu zdrav i duh, te je post imao i jednu veoma bitnu funkciju, a to je pročišćenje organizma i uma, ali bez uskraćivanja neophodnih hranljivih materija. Zbog toga, dok traje, vernicima se preporučuje uravnotežena ishrana namirnicama biljnog porekla, pa se tokom ovog posta ne jede meso, beli mrs i jaja. Glavna svrha posta je da se ovlada sobom i pobede telesne strasti i žudnje.

Logično je postaviti pitanje – kako nam vera može pomoći danas, u ovim naročito teškim i turobnim vremenima?

Pre svega molitvom i postom, jer duhovno je vrednije od materijalnog. Porodica je „mala Crkva“. Njenih svetinja i običaja ko se drži, taj ne može zalutati u ovom otuđenom, ispražnjenom posuvraćenom svetu. Porodica je izvor ljubavi, u njoj se učimo dužnosti, žrtvovanju, zajedničkom podnošenju nevolja, kao i podeli radosti. Vaskrsnuvši Isus je pobedio smrt. Što nam je potvrda da ko ima vere, ljubavi i nade u sebi, može sve, jer Bog je uz njega. A kad je Bog uz vas, čuda su moguća. Božić je praznik porodičnog okupljanja, sloge, Božjeg mira i ljubavi.

Sveti oci kažu: „Sto puta padni, ali se uvek diži i nikad ne posustaj!“ Obezdušenom čoveku je lakše da se prepusti nemoći, nego da se istrajno bori i Bogu moli.