DANAS JE LAZAREVA SUBOTA

Lazareva subota ili Vrbica praznik je koji se slavi poslednje subote pred Vaskrs. Dan nakon ovog praznika, u nedelju su Cveti, a posle toga počinje Velika nedelja.

Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu još poznata i kao Vrbica, obeležava se još od 4. veka. Posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih.

Lazar je bio bogataš i pomagao je Hrista i njegove apostole, a kada je umro, Hristos ga je svojom čudotvornom moći vaskrsao. Na današnji dan odlazi se po vrbove grančice, koje se nose u crkvu gde se vrši osvećenje Vrbice. Ona se deli deci, prave se venčići i njom se kiti kuća.

Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, stavlja kamičak na nogu i baca što dalje govoreći: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“

Neko nabere sveže cveće koje stavi u vodu da prenoći, a sutradan, na Cveti, ukućani se umivaju tom vodom da bi bili zdravi.

Na današnji dan valja da se deci kupe zvončići u crkvi, koje će oni nositi oko vrata, i treba da im se u ruke stavi vrbova grančica.

Priča kaže da se posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus svečano uputio u Jerusalim, a svet se okupio i svečano ga dočekao sa palminim granama u ruci. Odatle potiče simbolika vrbovih grančica koje se blagosiljaju u crkvi i dele vernicima, pa i samog naziva praznika – Vrbice. Današnje vrbove grane zamena su za pomenute palmine.

Takođe, prema verovanju starih Slovena, vrba simbolizuje napredak, podmlađivanje, odagnava bolest i druga zla. Odatle je vremenom praznik dobio i drugo ime – Vrbica.

Vrbica je, pre svega, praznik dečije radosti.

Do Drugog svetskog rata, ovaj dan proslavljao se i kao školska svečanost. Prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim, Isus je rekao: “Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko”. Tako se na dan Lazareve subote obeležava i Vrbica, a reč je o istom prazniku.

S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.

Cveti – stari običaj koji se i danas praktikuje i ovde u istočnoj Srbiji je da se na taj dan okupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi.

Nekada su na ovaj dan, devojke sejale lan, jer se smatralo da će dobro napredovati.

Velika nedelja – nedelja između Cveti i Uskrsa i svi dani posvećeni su Hristovom stradanju.

Veliki petak – dan žalosti za Hristom koji je dan ranije razapet. Ovog dana se drži strogi post, neko ne jede ceo dan.

Toga dana je bio stari običaj da se pre svanuća farbaju jaja. Danas se jaja boje na Veliki četvrtak ili Veliku subotu. Prvo jaje se drži pored kandila i čuva do Ðurđevdana, kada se sa raznim travama i cvećem potopi u vodu. Negde za Uskrs mese kolačiće u koje utisnu obojeno ili neobojeno jaje, pa se daruju svoja i tuđa deca. Jevreji su gonil Hrista, kada su već stigli da ha uhvate, pred njih je izašla žena sa punim krilima obojenih jaja, oni su zastali da razgledaju dotle neviđena jaja.

Uskrs – praznuje se kao uspomena kada je Isus vaskrsao iz mrtvih, praznuje se tri dana kao Božić i Duhovi.

Na prvi dan Uskrsa ne ide se u goste. Neko se umiva vodom u kojoj su prenoćili crveno jaje, trava zdravac, rutica i kaloper. Ovo su radile devojke i mlade snaje.

Pobusani ponedeljak – prvi ponedeljak posle Uskrsa, tog dana žene odlaze na groblje, čiste grobove od korova, trava, okopavaju i pobusavaju busenjem sveže zelene trave. Deli se hrana sirotinji.

Jajima se prvo tuca „vrvić sa vrvićem“, pa „guzić sa guzićem“, kako se kaže u nekim našim krajevima.

Na Uskrs se pozdravlja „Hristos vaskrese“, a otpozdravlja „Vaistinu vaskrese“, pozdrava se tako od Uskrsa do Spasovdana, 40 dana posle Uskrsa.

Nađa Keleris