Sveti mučenici Makaveji su starozavetni jevrejski svetitelji i mučenici iz 2. veka p. n. e. Njihov život opisan je u Knjigama Makavejskim, koje su sastavni deo Svetog pisma

Zbog velikog greha u Jerusalimu, a naročito zbog otimanja o arhijerejsku vlast i pritom učinjenih zločina, pusti Bog veliku bedu na ovaj grad. Antioh je hteo da nametne Jevrejima idolopoklonstvo. Jednom dođe sam car i naredi da svi Jevreji moraju da jedu svinjsko meso, suprotno Mojsejevom zakonu. To starac Eleazar, sveštenik, odbi i bi spaljen.

Vraćajući se u Antiohiju, car povede sedmoricu braće Makaveja: Avima, Antonina, Eleazara, Gurija, Evsevona, Alima i Markela i njihovu majku Solomoniju. Jednom po jednom bratu drao je kožu sa lica i bacao ih je u oganj, ali oni se nisu odrekli svoje vere. Kada je bacio i njenog trogodišnjeg sina, majka sama skoči u oganj. Postradali su oko 180. godine pre Hrista.

Antioh Epifan je dakle, osvojivši Judeju u Jerusalim uveo grčke paganske običaje. U Jerusalimski hram je postavio kip grčkog paganskog boga Zevsa, i prisiljavao Jevreje da se njemu poklone.

Sveštenik Eleazar, koji je bio posvećen Mojsijevom zakonu i jedan od Sedamdeset i dva prevodilaca Svetog pisma sa jevrejskog na grčki, prvi je odbio da se pokloni paganskom božanstvu i zbog toga ubijen u mukama. Istu hrabrost pokazali su i njegovi učenici, sedmoro braće Makaveja i njihova mati Solomona.

Podvig sedmoro svete braće Makavejske inspirisao je Judu Makaveja, da povede pobunu protiv Antioha Epifana, kako bi očistio Jerusalimski hram od paganskih idola.

Ovog dana se ponegde sveti voda i mladi bosiljak. Ne kupa se u rekama. Tri devojke kupale se u reci pa su dve „smaknute“ (poludele), a treća je pošteđena, da bi pričala šta se dogodilo. Po verovanju, ko radi na dan Makaveja razboleće se i neće ozdraviti.

Mošti mučenika Makaveja danas se čuvaju u bazilici Svetog Andreja u Kelnu  u Nemačkoj.

Za ovaj praznik ima malo narodnih običaja i svi su vezani za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato je na ovaj dan dobro sve što se radi sa bosiljkom, bilo da je reč o kuvanju, inhaliranju ili sađenju ove biljke koja, narod kaže, ima zaštitno dejstvo.

Podsećamo vernike da danas počinje Velikogospojinski post.

Nađa Keleris