Čaj kao lek – biljke koje ublažavaju ženske boljke
24. novembar 2016.Drugovi Uroša Milanovića: Bio je „za bogove“, ne za ovaj svet
25. novembar 2016.
Za poslednje tri godine, nemačka vladina Organizacija za međunarodnu saradnju uložila je u Fond Klinton 2,4 miliona evra – novac nemačkih poreskih obveznika. Nakon molbe „Sputnjika“, Organizacija je u svojoj izjavi objasnila da je novac bio upućen za izgradnju u Malaviju. Može li se reći da je Vlada Nemačke sponzorisala predizbornu kampanju Klintonove?
Nemačka Organizacija za međunarodnu saradnju je, prema sopstvenim izvorima, finansijski podržala projekte Fondacije Klinton u Malaviju u iznosu od 2,4 miliona evra. Poslanik Bundestaga Nima Movasat, inače član partije Levica, obratio se Vladi i molio da mu se objasni zašto i za koga su zapravo bila izdvojena ova sredstva.
Tokom mnogo godina, Vlada Nemačke je učestvovala u projektima podrške zemljama u razvoju, i to najčešće preko Organizacije za međunarodnu saradnju. U globalu gledano, tu nema ničeg neobičnog, zato što je novac nemačkih poreskih obveznika bio korišćen u humanitarne svrhe van granica Nemačke. Ipak, u slučaju sa Fondacijom Klinton radi se o privatnom fondu jedne aktivne političarke koja je, štaviše, tada već učestvovala u predizbornoj trci za predsednika SAD, i to baš u vreme kada je od nemačkih poreskih obveznika dobila novac. Nima Movasat smatra da je situacija neobična i krajnje sumnjiva.
Klintonovi
– Novac poreskih obveznika odlazi u privatni fond aktivne političarke – nemačka Organizacija za međunarodnu saradnju morala bi odlično znati šta je to zapravo. Postoje druge organizacije koje se bave istim tim poslovima, na primer Ujedinjene nacije, i njima bi taj novac mnogo više značio – rezigniran je Movasat.
Verovatno sada više nećemo biti u mogućnosti da razjasnimo i utvrdimo da li je Vlada Nemačke nameravala da na ovakav način zapravo pomogne kampanji Hilari Klinton, koju su mnogi već smatrali sledećom predsednicom Sjedinjenih Država. Ne sme se zaboraviti, dodaje Movasat, da Fondacija Klinton ima određenu reputaciju.
– Ostaje utisak da je na ovaj način Nemačka, uplativši novac Klintonovoj, pokušala da ’stavi nogu u vrata‘ i da na taj način ostvari određeni uticaj. Znamo da je, na primer, gospođa Klinton u vreme dok je bila državna sekretarka, posredovala tokom pregovora o prodaji oružja, a potom od koncerna proizvođača oružja dobijala zauzvrat uplate u svoj fond. Ili, na primer, kontakt sa princem Bahreina doneo joj je 32 miliona dolara. Drugim rečima, njen fond otvoreno funkcioniše po principu „usluga za uslugu“. Zato se javlja pitanje – šta je zapravo htela da postigne Vlada Nemačke time što je finansirala projekte upravo ovog fonda? Da obezbedi dobre pozicije u slučaju da Klintonova bude izabrana za predsednicu SAD? – pita se Movasat.
Nima Movasat želeo bi tačno da zna, zašto su ipak nemačka sredstva, prvobitno izdvojena za pomoć državama u razvoju, tokom niza godina odlazila u Fondaciju Klinton. Zato je nemački poslanik poslao Vladi zahtev da se ova situacija rasvetli.
