Preosvećeni vladika Raško – prizrenski Artemije (Radosavljević) sahranjen je juče u rodnom Leliću u manastiru Nova Nikeja, sedištu eparhije raško -prizrenske u egzilu

Vladika Artemije, episkop Raško – prizrenske eparhije, preminuo je od posledica korona virusa, a nemile okolnosti koje su dovele do njegovog pada u crkvenoj „lestvici“, desile su se pre 10 godina.

Od njega se oprostilo više od hiljadu vernika iz svih krajeva Srbije i dijaspore, kao i monahinje iz manastira Ćelije, u kome je vladika Artemije bio duhvnik 16 godina nasledivši na toj dužnosti arhimandrita Justina (Popovića).

Zaupokojenu liturgiju i opelo služili su horepiskopi i monaštvo ERP u egzilu.

– Služiti Bogu, a ne vremenu – bio je moto vladike Artemija, čiji je život bio popločan stradanjem. Ostao je veran Crkvi svetih otaca, sledeći postojano i smireno put svog duhovnog oca Justina i zemljaka i svetitelja vladike Nikolaja. Očuvao je njihov amanet i datu episkopsku zakletvu, a nas njegovu duhovnu decu obavezao duhovnim nasleđem da nastavimo njegovim svetosavskim putem pravoslavne vere. Njegov časni grob biće zavetno mesto za ispunjenje njegovog amaneta da „bez vere nema Crkve, ni Srba i Srbije bez Kosova i Metohije“ – rekao je u besedi na opelu horepiskop novobrdski i panonski Maksim.

Srbi sa KiM doneli su juče u Lelić zemlju iz Gračanice i Kosovske Mitrovice, „kako bi ublažili suzu vladike Artemija koju je pustio za KiM kad su ga sa njega prognali“.

Jovana Baljođević iz Orahovca, između ostalog, poručila je da „odlaskom vladike Artemija utihnuo majčinski glas SPC“ i pročitala telegram Meri Marte Volš iz Irske, bivšeg službenika UN administracije na KiM u kome ističe da joj je bila čast što je „upoznala čoveka koji je mnogo propatio radi istine i hrišćanskih vrednosti“.

– Mi smo potomci istog duhovnog oca Justina, koji je živeo kako je govorio. Zato smo mi iznad svega, služimo Bogu, Svetom Savi i ocu Justinu i ma gde bili mi smo pravoslavci, svetosavci i justinovci. Ćelije nikad nisu napistile vladiku Artemija, ja sam ga posećivala i u Šipativcu i ovde u Leliću. Preko pokojnog vladike Milutina Sinodu predala zahtev sa 15.000 potpisa da se proces obnovi i vladiki vrati dostojastvo – rekla je mati Glikerija opraštajući se od vladike Artemija.

On je preminuo posle kraće bolesti u 85. godini prošle subote na praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila na dan 60. godišnjice monašenja u manastiru Ćelije.

Podsećamo da je u novembru 2013. godine, Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv raščinjenog episkopa raško-prizrenskog monaha Artemija i još troje osumnjičenih da su zloupotrebama oštetili fond Eparhije raško-prizrenske.

Suđenje je trajalo godinama, dok su se on, kao i još dvoje optuženih na pripremnom ročištu, koje je bilo zatvoreno za javnost, kratko  izjasnili da nisu krivi.

Pored monaha Artemija, istragom su bili obuhvaćeni vlasnik građevinskog preduzeća „Rade Neimar“ Predrag Subotički i Jelena Šubarević, kao i arhimandrit Simeon Vilovski za kojim je raspisana međunarodna poternica.

Protiv Vilovskog i Subotičkog istraga je pokrenuta još u februaru 2010. godine zbog sumnje da su malverzacijama oštetili fond Eparhije raško-prizrenske za oko 350.000 dinara.

Tužilaštvo je zahtevalo istragu zbog sumnje da su vladika Artemije kao episkop Eparhije raško-prizrenske, Vilovski kao njegov sekretar i ovlašćeni za zastupanje Eparhije, Subotički kao vlasnik eparhijskog centra „Rade Neimar“ i Šubarevićeva kao nadzorni organ od 2007. do kraja januara 2010. u Beogradu „prekoračenjem službenog položaja pribavili korist Subotičkom u iznosu od 1,5 miliona dinara“.

Vilovski nije bio dostupan srpskim pravosdunim organima pošto je grčki Aeropag (Vrhovni sud) odbio zahtev Srbije za njegovo izručenje.

Artemije je zbog ovoga raščinjen s mesta episkopa 2010, godine i vraćen u red monaha, a 2015. godine, kada je skroz izopšten iz crkve, on je nekoliko meseci kasnije formirao Eparhiju raško-prizrensku u egzilu. Živeo je u manastiru Šišatovac na Fruškoj Gori.

Osnivanje Eparhije vladike Artemija, SPC je ocenio kao „sektaškim“ i upozorio vernike na njegovo delovanje.

U tadašnjem saopštenju se navodi da je Sveti arhijerejski sabor došao do zaključka da je Artemije svoju „sektu Artemita“ ideološki počeo da formira među jednim delom svojih monaha – od samog početka njihovog sabiranja oko njega kao „svog duhovnog oca“.

„Porazno je što ih je sektaški vezivao za sebe kao jedinog istinskog tumača vere, proglašavajući vremenom sve druge episkope Srpske Crkve, na čelu sa patrijarsima Pavlom i Irinejem, za jeretike, ili kako sam kaže: za ‘globaliste, ekumeniste, papiste’ i ‘mondijaliste’„, navodi se u saopštenju SPC.

Upozorava se da „njihovo krštenje nije krštenje, njihovo rukopoloženje nije rukopoloženje, njihovo pričešće nije Pričešće, njihov blagoslov nije blagoslov, nego kletva na one koje ga primaju“.

„Ovo naročito treba da imaju u vidu svi oni koji su u svojoj prostoti i naivnosti zavedeni njihovom obmanom i duhovnom prevarom, naročito zavedeni njime lakoverni monasi i monahinje, ali i vernici“, navodilo se u saopštenju.

Pokojni patrijarh Irinej je pokušavao da stupi u kontakt sa Artemijem i odvrati ga od pravljenja crkvenog raskola.

On je tada pozvao raščinjenog vladiku Artemija Radosavljevića i njegove sledbenike da se „u pokajanju sa puta raskola vrate u svešteno jedinstvo“.

Dodao je da je raskol „velika rana na telu Crkve, veliki greh pred Bogom, greh koji ni mučenička krv ne može oprati“.

Iako mu je čin oduzet, Artemije je nastavio da služi liturgije, uglavnom u crkvama na Kosovu i obavlja druge verske dužnosti.

Upokojeni patrijarh Irinej je tada govorio da Artemije veruje da mu je eparhija raško-prizrenska „od Boga data“, i podsećao na njegove ranije izjave da je „odgovoran jedino pred Hristom Spasiteljem i Svevišnjim Bogom“.

Patrijarh je tada naveo da je odluka Sabora da Artemija raščini „iznuđena“, jer je on pokazao nemoć da odgovorno upravlja poverenom eparhijom.

Izvor: Danas, Mondo, Avalainfo.net