Novinar Nađa Andrejević Keleris promovisala je, u okviru pratećeg programa Festivala festivala, svoju knjigu „Otimanje Kosova“, a u pitanju su njeni intervuji u kojim je sa poznatim srpskim ličnostima razgovarala o Kosovu i Metohiji.

U uvodnom izlaganju, novinar „Večernjih novosti“ Vukica Strugar je istakla da ovo nije prva knjiga Nađe Andrejević Keleris niti je prva knjiga u kojoj se bavila Kosovom, jer je ranije napisala knjigu pod nazivom „Kosovska iskušenja“.

„Ona je na trista strana knjige sabrala svoje intervjue, od najvećih duhovnika kao što je patrijarh Pavle, mitropolita Artemija i još nekih sveštenika, pa do akademika, glumaca, reditelja, likovnih umjetnika, a za sve te intervjue je jedan zajednički imenitelj – Kosovo, jer oni pričaju o raznim pojavama i u društvu, i u kulturi, i u aktuelnoj političkoj situaciji“, navela je Strugar.

Pominjući i Svetislava Basaru i Branu Crnčevića, kao i Gorana Markovića i Ljubišu Ristića te Mirjanu Karanović i Evu Ras, kao svojevrsne antipode u svakom smislu, Strugarova je istakla da su svi oni o pitanju Kosova jedinstveni – da je izgubljeno samo ono čega se odrekneš, a da je autorkin uspjeh time i veći.

„Uspjela je da zaista ostavi trag u vremenu, generacijama, da toliko različiti ljudi nemaju nijedan disonantan ton. Lijepo je što je počela s patrijarhom Pavlom a završila sa jednom razbarušenom i nama jako dragom ličnosti, Živanom Saramandićem koji je doskora bio među nama, a koji nam je ostavio poruku da ne nudimo i ne dajemo ono što je naše, da se zaista ponašamo tako – da je izgubljeno samo ono čega se odreknemo“, kazala je Strugar.

Sam autor je potvrdila da je kao novinar, radeći razgovore sa svim javnim ličnostima, poput pisaca, reditelja, glumaca, akademika, duhovnika, jedna od tema uvijek bilo i Kosovo.

„U svim tim razgovorima mi smo se uvek doticali Kosova, uvijek je na kraju, bez obzira, bio povod za razgovor novi film, nova predstava, knjiga ili nešto drugo, Kosovo bilo ono o čemu se moralo govoriti, jer je ono nekako rak-rana cijelog srpstva. Ja sam, u stvari, shvatila da je to bolna tačka svih njih, kao i mene, a pogotovo što sam ja godinama pratila Crkvu i u stvari iznjedrila knjigu „Oci otaca“, u kojoj su moji intervui sa svim pravoslavnim patrijarsima svijeta, što sam radila uz blagoslov patrijarha Pavla u povodu 2000. godišnjice Hristovog rođenja“, objašnjava Nađa Andrejević Keleris.

Napominjući da je, nakon razgovora sa patrijarhom Pavlom, razgovarala i sa vaseljenskim patrijarhom, što je u njenoj matičnoj kući NIN izazvalo i pometnju, s obzirom da je ovaj nedjeljnik do tada slovio za „mušku redakciju“, Andrejević Keleris je sve više počinjala da radi intervjue sa duhovnicima i sve više se dotiče bolne srpske teme – Kosova i Metohije, razgovarajući o ovoj temi i sa ostalim sagovornicima.

„I kada sam shvatila da je to bolna tačka svih njih, odnosno, svih nas, onda sam svakog od narednih sagovornika pitala i o Kosovu, pa sam tako došla na ideju da objedinim sve te moje razgovore s njima, a ima ih 57, od kojih tri sa patrijarhom Pavlom. Htjela sam da to bude jedan moj mali, skromni doprinos budućem mlađem naraštaju, da shvate da sve ovo što nam se sada dešava i što nam Kosovo otimaju i uzimaju – da to mi nismo dobrovoljno dali, da niko od naših eminentnih ljudi, najuticajnijih javnih ličnosti, na pragu trećeg milenijuma, nije bio za to, niti je neko rekao DA, a nije ni potpisao da se odričemo te naše stare Srbije, naše južne pokrajine. Znači, moram da naglasim da sve što je oteto – to je i prokleto i kad-tad će se vratiti, a ono čega se sami odreknemo – to je zanavek izgubljeno“, istakla je Andrejević Keleris.

Kaže da je, osim čuvenih srpskih imena, među kojim je jedan od najglasnijih bio naš proslavljeni glumac Bata Živojinović, takav stav iznio i slavni ruski reditelj Nikita Mihalkov, čuveni rumunski pjesnik Adrijan Paunesku i mnogi drugi.

„Ja bih voljela da na svim našim javnim skupovima bude prosto protokolaran pozdrav – ­­­­­­­’danas ovdje, dogodine na Kosovu i Metohiji­­­’, jer će se jednog dana ta srpska zemlja vratiti i ponovo će se tamo vratiti naši potomci, kao što je i nastalo od 1170. godine, kada je Stefan Nemanja pobijedio vizantijsku vojsku i kada je Kosovo i Metohija postalo dio srpske države“, istakla je na kraju, vrlo potresena, Nađa Andrejević Keleris, pozivajući se na jevrejski pozdrav – „danas ovdje, dogodine u Jerusalimu“.

Festivalske novosti

https://radiotrebinje.com/vijest/prateci-program-promocija-knjige-otimanje-kosova/