Nakon tri godine, fanfarama je oglašen početak 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Najposećenija smotra knjiga, ove godine održava se pod sloganom „Povratak napisanih“ i trajaće do 30. oktobra, do kada će ljubitelji dobre knjige pronaći svoje pisce i njihova dela.

Nakon pesme „Vostani Serbie“, akademik Dušan Kovačević je zvanično proglasio Sajam otvorenim obrativši se prisutnima ovim rečima:

– Poštovani prijatelji Beogradskog sajma knjiga, čast mi je da vas pozdravim u ime pisaca, izdavača i organizatora ove velike manifestacije u slavu knjige. I, naravno, u ime stotinu hiljada knjiga pisanih u nekim davnim vremenima ili proteklih godina. Knjiga je lekovita. Leči mnoge bolesti. Od davnina je poznata kao melem za razum i dušu. Zato je toliko ljudi u obilasku ove sajamske apoteke. Posle dve godine odlaganja Sajma knjiga zbog planetarne bolesti koja se javlja periodično – menjajući ime kroz vekove, pomislili smo da ćemo uskoro živeti bez straha, kao ljudi.

Ta se naša nada, po rečima Kovačevića, pretvorila u očaj s početkom rata koji sve više dobija razmere Trećeg svetskog rata, rata koji se ne vodi – oficijelno, između dve zemlje, a u kome – suštinski, učestvuje više od 50 zemalja iz celog sveta, dok se ta ratna bolest svakim danom širi i preti da preraste u sukob sa nezapamćenim posledicama po život ljudi i opstanak planete.

Da li je ovo vreme i mesto za priču o ratu? – zapitao se Kovačević i zaključio da jeste, budući da u svako vreme i na svakom mestu svi mi imamo obavezu da tragamo za mogućnošću mira, mira koji je danas najdragocenija – čak sveta reč.

– Pod krovom ove naše nacionalne izložbe knjiga, ove velike knjižare i biblioteke, žive pisci i njihova dela ispisana kao opomena na strašna ratna vremena. Ovde je „Rat i mir“, ovde je „Na Drini ćuprija“, sa „Zločinom i kaznom“, pokraj „Srpske trilogije“ i „Vremena smrti“… Kome su i zašto su pisane te velike knjige ako se njihove priče ponavljaju kao da ih niko nije čitao? Moleći Boga za mir, uz prizivanje razuma i pameti za generacije koje danas uče da čitaju, poželeo bih da se vidimo sledeće godine, uz pozdrav još jedne davne knjige: Doviđenja u oktobru – zaključio je akademik Kovačević, koji je posebno pozdravio prijatelje iz Rumunije, zemlje – počasnog gosta Sajma, sa kojom je Srbija oduvek imala dobre susedske i rodbinske veze.

Na štandu Srpske pravoslavne crkve, mogu se naći i knjige beogradske novinarke nađe Andrejević Keleris: „Oci otaca“, Otimanje Kosova“ i „Kosovska iskušenja“ o patrijarhu Pavlu.

U ime gostiju iz Rumunije, učesnike i goste Sajma pozdravio je sinoć Mirča Dinesku, pesnik, pisac, novinar i biznismen, koji se osvrnuo kroz nekoliko upečatljivih anegdotskih i istorijskih slika na odnose između svoje zemlje i Srbije.

– Ako je jedno umetničko delo izazvalo pravu dramu u porodici Josipa Broza Tita, ako je Marija Obrenović nesvesno prelomila političku sudbinu rumunskog vladara, jedan geolog, koji je dospeo na raskršće istorije do položaja predsednika Rumunije, bio je vinovnik najsramnijeg čina u istoriji rumunsko – srpskih odnosa, dozvolivši vojnim američkim avionima da koriste aerodrom u Temišvaru za bombardovanje mostova i televizije prestonice jedne evropske zemlje koja je imala nesreću da njom rukovodi predsednik politically incorrect – rekao je Dinesku.

Na kraju svog izlaganja o istoriji Srba, umetnosti, vinu, ljubavi i smrti, „setivši se da je pesnik“, Dinesku je izrecitovao stihove koje je napisao „o ovim vremenima kuge i rata“, naslovljene istovetno kao i njegova svečana beseda – „Kako da ne umremo“.

U danima pred nama, sve posetioce očekuje više od četiri stotine direktnih izlagača uz još toliko suizlagača iz Srbije i inostranstva, na površini od preko 30.000 metara kvadratnih.

Najprestižnija književna smotra u jugoistočnoj Evropi, u svom se 65. jubilarnom izdanju odvija pod sloganom „Povratak napisanih“, što je svojevrsno podsećanje na univerzalnu vrednost literature i značaj književnog stvaralaštva u godinama velikih iskušenja, previranja i izazova sa kojima se čovečanstvo suočava.

Patrik Beson će u Beogradu predstaviti novo delo „Đoković: Odbijam“ („Đoković, Le Refuse“), saopšteno je iz izdavačke kuće „Čigoja štampa“ iz Beograda. Za francuskog pisca teniser je savremeni borac za srpske tradicionalne interese u svetu. Medijska hajka na zapadu protiv Novaka Đokovića nije Besona ostavila ravnodušnim, pa je kroz knjigu digao glas protiv „dvojakih aršina i medijske manipulacije koja se nanosi svetlom čelu i čistom obrazu“.

Loreta Andrejević