Sinoć je u Šabačkom pozorištu izvedena Tolstojeva drama „Carstvo mraka“ u režiji Igora Vuka Torbice, kojom je završen takmičarski deo „Pozorišnog Proleća“

Večeras se očekuje zvanično proglašenje pobednika ovog šabačkog festivala. Konkurencija je velika. Za sedam festivalskih dana izvedene su najbolje predstave koje su se u protekloj godini premijerno izvele na srpskim pozorišnim scenama. 

„Carstvo mraka“ je sinoć izazvalo muk u publici, a kako i ne bi kada je Tolstoj  ovu dramu pisao po iskustvu čoveka koji je imao napad iskrenosti i grižu savesti, zbog izvršenog zločina.

Priča je smeštena u neobičnu scenografsku postavku – glumci ne vide publiku niti imaju kontakt sa njom jer „to je priča o ljudima koje ne vidimo dok eventualno ne dođu na naslovne strane novina, zbog počinjenog zločina.

Reditelj je imao potrebu da progovori o stvarima o kojima se nikada ne priča, niti progovara, o stvarima koje ignorišemo uprkos činjenici koliko je to ignorisanje opasno.

Reč je o bogaljima, duhovnim i fizičkim, ubogim i besprizornim… alavi su na novac, iskrivljeni, savijeni, rahitični, povijeni pod bremenom života i životnih problema, nemaštine, uvereni da novac vrti gde butgija neće. Spremni na sve…

Ključno pitanje predstve je – da li priznanje donosi iskupljenje? Da li danas iskupljenje više postoji i ima li smisla. Da li priznavanje menja temelje bilo čega, i kada je reč o jedinki i kada je reč o društvu. Verovatno da da, ali došli smo na sam rub, izjavio je nakon predstave Igor Vuk Torbica.

 Život u bedi, navodi ljude na podlosti, prevare, ubistva. U tim trenucima, ljudi su spremni na „sve ili ništa“. Ali ako je čovek čoveku vuk, odnosno ako se usmeri na taj deo sebe, onda je svakako fašizam u pitanju. Svako može da izabere dobar ili zao put, dodao je reditelj.

Olga Odanović – Matrjona je maestralna, onako pogrbljena, zloslutna i prodorna, trapava u svojoj izopačenosti. Slepo je sluša Hana Selimović – Anisja, rastrzana, maltretirana, neodlučna, nespremna da se suprotsavi tragediji koja je izvesna. Kao i svi ti uniženi, podmukli ljudi, svi ti neveseli svatovi, svatovi bez muzike i bez pesme.

Prisećajući se rada na predstavi, Hana kaže: – Kada sam prvi put pročitala komad, bila sam zgrožena. Te žene su snažne i ružne! Dok igram, osećam se kao žena na porođaju. Ovo je suptilno tkanje…“Od slamke, kuća izgori“, podnaslov bi bio predstve. Neće ti selo dozvoliti da pustiš čoveka u kuću ako se ne domogneš novca!

„Neko je bacio bebu u đubre!“ Neretko čitamo u novinama – dok pijemo svoj nes. Ja se osećam kao licemer, jer se zahvaljujem Bogu što sam daleko od toga!?

Ljubomir Bandović, igra Petra – gazdu koji je na umoru. Zaintrigirao ga je gazda u gumenim čizmama! Jer, tada su gazde zaista bile u čizmama, radile i stvarale, a ne kao današnje u skupim cipelama. Čak i ono najmlađe dete koje bi imalo ljubavi u sebi, ne daju mu je. Po Bandoviću, seme zla je posađeno od ruke hemafrodita. „Samo da proverim šta je to što mu dajemo u čaju? Te gumene čizme čoveka mi mnogo znače. Znam šta igram!

Ivan Đorđević igra Nikitu koji iz ljubavi prema ženi vrži zločin i završava kao žrtva. Analizirajući lik koji tumači, kaže:  – Kada pare uđu u društvo ili porodicu, ne vidi se ta elipsa. Pojavljuje se čovek koji ima ogroman diapazon uticaja na ljude – zbog čega ? Zbog para!

U glumačkom ansamblu su još: Vanja Ejdus, Anastasia Mandić, Nebojša Ljubišić, Ivan Đorđević, Nikola Vujović, Ivana Šćepanović, Jelena Blagojević i Novak Radulović.

Nađa Andrejević Keleri