Samo nekoliko dana posle oslobađanja severnog sirijskog grada Alepa, ruski ambasador u Turskoj Andrej Karlov upucan je dok je držao govor u likovnoj galeriji u turskoj prestonici Ankari.

Pucač, identifikovan kao bivši turski policajac, izveo je poznati gest sa kažiprstom koji pokazuju terorističke organizacije u susednoj Siriji, uključujući Džebat Al Nusru i samoproglašenu Islamsku državu, govoreći, kako prenosi Gardijan:

„Ne zaboravite Alepo. Ne zaboravite Siriju. Ako naši gradovi nisu bezbedni, ni vi nećete biti bezbedni. Samo mrtav ću izaći odavde. Svako ko je umešan u ovo stradanje platiće cenu.“

Napad se podudario sa navodnim bezbednosnim incidentom u blizini američke ambasade u Ankari, koji je sama ambasada okarakterisala kao „pucnjavu“ iako se to možda odnosilo i na atentat.

Međutim, zapadni listovi, uključujući Dejli mejl, UK ekspres i San nastojali su to da predstave kao odvojene incidente. To može biti nameran pokušaj da se SAD prikažu kao žrtva, zajedno sa Rusijom, kako bi se skrenula pažnja sa američke umešanosti.

NAJAVLJENA AMERIČKA OSVETA RUSIJI

Predsednik Barak Obama, američki stručnjaci i kreatori politike, kao i senatori, prošle nedelje obećali su „odmazdu“ protiv Rusije zbog navodnog „hakovanja“ tokom američkih predsedničkih izbora u 2016. Ove pretnje se događaju u svetlu sve besmislenijih ispada zapadnih političara, stručnjaka i kreatora politike usled frustracija što su se njihovoj globalističkoj agendi suprostavile probuđena Rusija i rastuća Kina.

Gardijan u članku objavljenom ovog vikenda pod naslovom Barak Obama obećao osvetu Rusiji zbog hakerskih napada na američke izbore navodi:

„Barak Obama upozorio je da će se SAD izvršiti odmazdu zbog ruskih sajber-napada tokom predsedničkih izbora.

U intervjuu za Nacionalni javni radio u petak ujutru američki predsednik je naveo da čeka konačni izveštaj koji je zahtevao zbog niza ruskih hakerskih napada, ali je obećao da će biti odgovora.

‘Smatram da nema dileme da, kad god bilo koja strana vlada pokuša da utiče na integritet naših izbora… trebalo bi da preduzmemo akciju’, naveo je Obama. ‘I hoćemo, u vreme i mesto koje ćemo sami izabrati.’

‘Nešto od toga će biti otvoreno i poznato javnosti; nešto drugo možda neće.’“

Članci poput onog iz Biznis tajmsa pod naslovom Kako SAD mogu da odgovore na rusko hakovanje? Evo šest potencijalnih poteza nabrajaju moguće odgovore, uključujući:

„Sajber-napadi na ruske mreže ili infrastrukturu; puštanje informacija koje bi naškodile Vladimiru Putinu; ciljanje ofšor računa; ubacivanje virusa u ruske špijunske mreže; mešanje u rusku politiku i ekonomske sankcije.“

Međutim, mnogi analitičari, uključujući i one iz američkih spoljnopolitičkih krugova, primetili su da se američka sposobnost da „sajber napadima“ odgovori Rusiji kreće od uzaludne do one koja bi dodatno učvrstila podršku ruskog naroda Kremlju.

Njujok tajms u članku pod naslovom Obama suočen sa komplikovanim pitanjem korišćenja moćnog saber arsenala protiv Rusije navodi:

„Dok je Obama u petak obećao da će ‘poslati jasnu poruku Rusiji’ koja bi istovremeno bila kazna i sredstvo odvraćanja, neke opcije su odbačene kao neefikasne, a druge kao previše riskantne. Da je izbor bolji, kako je nedavno prokomentarisao jedan od pomoćnika, predsednik bi do sada već delovao.“

Po svemu sudeći, pokušaj sajber napada bi se okončao dodatnim poniženjem i izolacijom američkih vladajućih krugova.

CUI BONO?

Hladnokrvni atentat na ruskog ambasadora u srcu Turske, međutim, veoma je efikasna „osveta“ ne samo zbog ruske uloge u pariranju zapadnom medijskom uticaju, koji efikasno podriva zapadni monopol nad percepcijom svetske javnosti, već i zbog remećenja američkih geopolitičkih ciljeva širom Bliskom istoka – posebno u Siriji i posebno nakon oslobođenja Alepa.

Atentat – koji je, kako god okrenete, zločin, čak i ratni čin – očigledno je izveo militant iz redova terorističkih organizacija koje naoružavaju, obučavaju i finansiraju SAD i njihovi regionalni saveznici, uključujuću Saudijsku Arabiju, Katar, čak i Tursku. Uprkos ovoj činjenici, ako su SAD umešane u atentat, to će biti teško dokazati. Čak i ako bi se dokazalo, bilo bi teško ubediti svetsku javnost su SAD u prošloj nedelji prešle put od javnog razmatranja benignih sajber napada do ubistva stranog diplomate.

Pored prostog „slanja poruke“, što su američki kreatori politike nastojali da urade, ovo takođe podriva navodni napredak koji su Ankara i Moskva postigle u pregovorima o ulozi Turske u tekućem posredničkom ratu protiv Sirije. Ubistvo opterećuje bilo kakav napredak te vrste i čak preti da poništi teško postignuti progres ostvaren pošto je Turska oborila ruski avion iznad Sirije u novembru 2015. godine.

Dok i dalje pristižu dokazi u vezi sa atentatom, SAD – sopstvenim insistiranjem na javnim i neprekidnim pretnjama Moskvi osvetom – same od sebe otvorile su jednog od glavnih osumnjičenih za ovo brutalno ubistvo. Uzevši u obzir njihovu ulogu u stvaranju, naoružavanju, finansiranju i usmeravanju terorista širom regiona tokom svih ovih godina, SAD u najmanju ruku snose indirektnu odgovornost.