U albanskom gradu Skadru uoči praznika Uspenija Presvete Bogorodice održan je Dan srpske kulture predstavljen je roman „Zapis duše“ Ljiljane Habjanović Đurović

Roman „Zapis duše“ je priča o Angelini Branković, arbanaškoj plemkinji i srpskoj despotici i Svetiteljki, koju je srpski narod zbog njene dobrote nazvao majkom.

Podsećamo da se Angelina udala za sina despota Đurađa Brankovića, Stefana Slepog. Venčali su se u Skadru. I eto, pet ipo vekova kasnije baš u gradu njihove ljubavi predstavljeno je izdanje romana na albanskom jeziku, u prevodu Artura Popaja-Popovića.

Promociji je prisustvovao Veljko Kazić, ataše za kulturu u Ambasadi Republike Srbije u Tirani. Pored autorke, o romanu su govorili Pavlo Jakoja – Brajović, predsednik Udruženja srpsko – crnogorske nacionalne manjine u Albaniji, protojerej stavrofor Radomir Nikčević, književnik Budimir Dubak, u ime izdavača Srpskog nacionalnog vijeća u Crnoj Gori i otac Aleksandar Petani, sveštenik Albanske pravoslavne crkve u Skadru.

-Velika mi je čast što danas baš u Skadru predstavljamo ovo delo, značajno za naš narod. Ova knjiga govori u prilog zbližavanju dva naroda, ali i podseća da je ta bliskost postojala od davnina, rekao je Pavlo Jakoja -Brajović.

Protojerej stavrofor Radomir Nikčević preneo je blagoslov i čestitke Mitropolita Amfilohija na izdavanju ove značajne i preko potrebne knjige.

-Ovaj roman je knjiga – pomirnica, koja bi trebalo da da veliki doprinos boljem razumevanju srpskog i albanskog naroda. Ovo je značajno i kapitalno delo, istakao je Nikčević.

O knjizi je govorio i otac Aleksandar Petani, sveštenik Albanske pravoslavne crkve u Skadru.

-Govoriti o knjizi koja govori o životu jedne Svetiteljke nije lako. A koliko je tek bilo teško napisati tu knjigu! Mislim da niko od nas ne bi primio na sebe tu odgovornost. Gospođa Habjanović Đurović je to uradila! Uspešno je ispričala priču o zemaljskom životu Majke Angeline, ali i o tome šta se dešava sa njenom dušom nakon razlučenja od tela, rekao je Petani, i izneo nadu da će poput Srpske pravoslavne crkve i Albanska pravoslavna crkva dati Majki Angelini mesto koje ona zaslužuje.

Književnik Budimir Dubak zaključio je promociju rečima da je
ovaj roman izuzetan doprinos srpskoj prozi.

– Ljiljana Habjanović Đurović je prozni pisac koji je u srpskom narodu već zaslužio posebno mesto. Sve što radi naša sestra Ljiljana, ona radi za srpski narod, za srpsku istoriju i za ljubav među svim narodima, istakao je između ostalog Dubak.

Posle promocije Ljiljana Habjanović Đurović dala je intervju za albansku televiziju.
Ljiljana Habjanović Đurović prenela je autorsko pravo za izdanje knjige na albanskom jeziku na Udruženje srpsko – crnogorske nacionalne manjine u Albaniji, a uprava Udruženja odlučila je da pokloni po jedan primerak knjige svim bibliotekama i crkvama u Albaniji.
Roman je na srpskom jeziku objavljen 2007. godine i do sada je legalno štampan u tiražu od 60.000 primeraka.
Ovo je četvrti prevod romana „Zapis duše“. Knjiga je objavljena i na makedonskom, ruskom i italijanskom jeziku i ranijih godina predstavljena je na književnim večerima u Skoplju, Rimu, Firenci, Bariju i Moskvi.

Nađa A. Keleri