Beogradska premijera baletskog spektakla Grk Zorba

Beogradska premijera baletskog spektakla Srpskog narodnog pozorišta „Grk Zorba“ biće izvedena večeras u Centru „Sava“ s početkom u 20 časova. Kao prava baletska svetkovina, predstava nastavlja da živi, jer će to biti petnaesto izvođenje pred beogradskom publikom, nakon trogodišnje pauze (30. maja 2013).
Ovaj balet, po romanu Nikosa Kazancakisa „Doživljaji Aleksisa Zorbasa“ i muziku Mikisa Teodorakisa, u premijernoj obnovi je izveden 8. oktobra 2016, na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta „Jovan Đorđević“ u prepunoj sali.

Dirigent je maestro Aleksandar Kojić. Scenografiju Milete Leskovca je obnovio Saša Senković, kostime kreirala Mirjana Stojanović Maurič. Učestvuju baletski prvaci i solisti SNP-a i brojni ansambl, među kojima su i oni iskusniji koji su ranije učestvovali u baletskim izvođenjima „Grka Zorbe“ kao i oni koji će prvi put igrati u beogradskom Centu „Sava“ pa ne kriju uzbuđenje i zadovoljstvo.

Svi zajedno će pokazati svoj kvalitet i uvežbanost u ansambl scenama koje beogradska publika toliko voli. Solo glas Marina Pavlović Barać, solo buzuki Branimir Jovanović. Pored brojnog ansambla Baleta, učestvuje Hor i Orkestar SNP-a i učenici Srednje Baletske škole iz Novog Sada.
Legendarni balet Srpskog narodnog pozorišta se izvodio osamnaest godina, od 1. decembra 1994. godine sve do 13. maja 2013. čak 128 puta, a videlo je blizu 120 hiljada gledalaca u Novom Sadu i Beogradu, gde se gostovalo 14 puta u Centru „Sava“.

Grk Zorba

Ovaj punoletni baletski spektakl u dva dela kompozitora Mikisa Teodorakisa, koji je besplatno dao ekskluzivna prava da Srpsko narodno pozorište izvodi projekat „Grk Zorba“ u Novom Sadu i beogradskom Centru „Sava“, izvodi se po libretu koji su potpisali: Krunislav Simić, Dušan Belić, direktor projekta, Hadži Zoran Lazin, producent i Serž Vafijadis, umetnički konsultant i supervizor (1926-2005), a u koreografiji i režiji baletskog prvaka i pedagoga Krunislava Simića.
Dramska forma baleta daje mogućnost plesnom stvaralaštvu da se iskaže u prikazivanju onih motiva koji su u samom delu protivrečni: tradicionalno – moderno, selo – grad, istok – zapad, osuda – sloboda, ali u osnovi se apostrofira ljubav, mitološki duboko ukorenjeno prijateljstvo, životna snaga i radost koje su Zorbu učinile legendom.
„Grk Zorba“ je zanimljiva priča o prigušenim strastima i njihovim eksplozijama, to je „priča sa Krita o patrijarhalnim zabludama što proističu iz okoštalih običaja i ponašanja, priča u kojoj strasti pogrešno motivisanih seoskih žitelja vode ka tragičnom ishodu.

„Grk Zorba“ i njegov prijatelj Nik savlađuju užas i vlastito očajanje, preokreću surovost nemilih posledica u trijumf volje za suživotom i prijateljstvom, uvlačeći sve u igru i pesmu – u sirtaki.

Nađa Keleris