PREDSTAVA „RAT I MIR“ NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU OTVARA 36. FESTIVAL „GRAD TEATAR“ U BUDVI

Pred sam kraj ove pozorišne sezone u Narodnom pozorištu u Beogradu, zaživela je Tolstojeva predstava „Rat i mir“ i izazvala veliko interesovanje kod publike. Ovih dana, 7. jula premijerno će biti izvedena u budvanskom „Grad teatru“, čime će otvoriti 36. po redu festival „Grad teatar“.

Rađena je po čuvenom romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića. Pošto se najavljuje veliko interesovanje za delo čuvenog ruskog pisca, i drugog festivalskog dana, 8. jula, publika će imati priliku da pogleda ovu predstavu.

Ovaj komad, koji ne govori samo o Rusiji tokom napoleonskih ratova, o ljubavi prelepe Nataše Rostove, o tuzi i nesreći Andreja Bolkonskog, o Pjeru Bezuhovu, i mnogim drugim likovima, već i o patnjama i nadama, čežnjama i bolu ljudi uhvaćenih u mrežu velikih istorijskih događaja, postavlja pitanja rata i mira na više nivoa – ličnom, simboličkom i metaforičkom.

Predstava je urađena u ritmu savremenog gledaoca gde scene paralelno teku, jedna uplivava u drugu, a u okviru toga cela kompozicija je slivena, bez pauza i mrakova, u ritmu današnjeg života.

Protagonisti komada su u stalnom traganju; traže Boga, ljubav, slavu, sreću, smisao života… Pjer Bezuhov se zapita: „Čemu služi naš život? Zašto smo mi na ovome svetu? Šta to ljudi i čovečanstvo imaju da sagrade i izvedu svojim životom?“ To, osnovno, pitanje koje Tolstoj postavlja, nije samo suštinska tema romana, nego i ove dramatizacije i, naravno, predstave.

Rat nije u prvom planu; veoma je sveden i usmeren samo na ono što se konkretno događalo protagonistima priče i što je uticalo na njihove živote, kao, na primer, ranjavanje kneza Andreja u Austerlicu…

Prvi i jedini put do sada, „Rat i mir”, jedno od najuticajnijih dela svetske književnosti, postavljen je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta i uopšte, u srpskom teatru, pre više od četiri decenije. Premijera je održana 24. juna 1980. godine u dramatizaciji književnika Mirka Miloradovića i režiji Petra Šarčevića koji je uloge glavnih junaka poverio Bogdanu Dikliću (Pjer Bezuhov), Predragu Mikiju Manojloviću (Knez Andrej Bolkonski) i Dragani Varagić (Nataša Rostova).

Uloge su poverene: Hadži Nenadu Maričiću (Grof Petar Pjer Kirilovič Bezuhov), Miodragu Krivokapiću (Knez Nikolaj Andrejevič Bolkonski), Danilu Lončareviću (Andrej, njegov sin), Zlatiji Ocokoljić Ivanović (Marija, njegova kćerka), Zorani Bećić Đorđević (Liza, žena kneza Andreja), Dušanu Matejiću (Grof Ilja Andrejevič Rostov), Bojani Stefanović (Grofica Natalija Rostova), Teodori Dragićević (Nataša, njihova kćerka), Nemanji Stamatoviću (Nikolaj, njihov sin), Nini Nešković (Sonja, njihova rođaka), Slobodanu Beštiću (Knez Vasilije Sergejevič Kuragin), Kalini Kovačević (Elen, njegova kćerka), Petru Strugaru (Anatol, njegov sin), Vučiću Peroviću (Boris Drubecki) i Nedimu Neziroviću (Napoleon Bonaparta).

U umetničkom timu su i Janja Valjarević (scenograf), Bojana Nikitović (kostimograf), Stefan Ćirić (kompozitor), Mirko Knežević (koreograf), Bojana Stefanović (scenski pokret) i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).

Nađa Andrejević Keleris