Direktor Narodnog pozorišta iz Niša – Spasoje Ž. Milovanović ističe da pozorište direktno komunicira sa publikom, a u isto vreme ima usud papirnate maramice, usud prolaznosti.

Razgovarala: Nađa A. Keleris

Ovih dana je u Narodnom pozorištu u Nišu otpočeo svoj teatarski život Prvi festival pod nazivom „Teatar na raskršću“. Začetnik ovog međunarodnog festivala je direktor Niškog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović. Tim povodom razgovaramo sa Milovanovićem koji će nam najpre reći kako se došlo na ideju da se festival pokrene i šta očekuje od ovog festivala…

• Festival „Teatar na raskršću“ je nastao iz želje da se promovišu sličnosti i razlike država i naroda koji dele isti kulturni prostor, na raskršću evropskih i svetskih puteva kakvo je Balkansko poluostrvo. I, da taj nedostatak jednog velikog festivala koji bi okupio sve te države na jednom mestu i sve te teatre na jednom mestu, zapravo je bila inicijalna kapisla za pravljenje ovog festivala. Otuda je  „Teatar na raskršču“ jer sam grad Niš je na raskršću, država Srbija je na raskršću, Balkansko poluostrvo je na raskršću a teatar je uvek na raskršću. Teatar je uvek mesto susreta svih veštica kao kod Šekspira i svih nadanja i pokušaja da se izabere pravi put da se promovišu prave vrednosti.

Odabir predstava je međunarodni. Prvo veče je premijerno izvedeno Simovićevo „Putujuće pozorište Šopalović“ u režiji Tanje Mandić Rigonat. Predstava koju je pre tri decenije u JDP radio Dejan Mijač. Koliko ona danas komunicira sa situacijom u kulturi? Da li je kultura nepotrebna u ovim previrućim vremenima, s obziro da za kulturu ima najmanje para iz budžeta?

• „Putujuće pozorište Šopalović“ je predstava koja se igra u okviru sezone čiji je slogan herojine i heroji  u antiherojskom vremenu. Naša ideja jeste da zapravo porazmislimo o mestu samog pozorišta u društvu,  na koji način pozorište utiče na društvo i obratno. Svi mi koji se bavimo pozorišnom umetnošću smo uvereni da je pozorišna umetnost najznačajnija od svih umetnosti, zato što okuplja sve umetnosti na jednom mestu i u isto vreme i ima tu sreću da komunicira direktno sa publikom, ovde i sada, a da u isto vreme ima usud papirnate maramice, usud prolaznosti. Otuda je „Putujuće pozorište Šopalović“. To nije samo priča o okupiranoj Srbiji, to nije priča samo o Drugom Svetskom ratu, to je pre svega priča o mestu umetnika u društvu. Šta umetnik treba da radi ili ne radi kada dođu sumanuta vremena, kao što je bio Drugi Sveteski rat. Narodno pozorište Niš, ima još jednu veliku predstavu „U čije ime“ koju je napisao Aleksandar Mihirović glumac Narodnog pozorišta Niš, režirao gospodin Milan Karadžić, koja takođe govori o glumcima posle Drugog Sv. rata i šta se dogodilo sa tim ljudima koji su igrali za vreme rata.
• 
• S jedne strane imamo „Putujuće pozorište Šopalović“ koje govori o tim prvim trenucima i da li gliumac treba da igra ili ne igra,  a „U čije ime“ govori šta se dogodilo sa onima koji su igrali kako su prošli kasnije. I ta priča ako pekari treba da budu u pekari, obućari u obućarnici, glumac po svojoj logici treba da bude u pozorištu. Međutim, pozorište je odavno postalo jedino mesto gde ljudi vode računa šta pričaju i kako pričaju i na koji način pričaju. I publika pažljivo sluša te ljude koji sat ipo, dva koliko traje predstava pažljivo slušaja šta oni pričaju. Zato je pozorište uvek subverzivno, zato šro posebno u ovom trenutku kada svako priča na način kako hoće vi ulazite u pozorište u jednu umetnost i svesni ste da čujete nikakvu glupost. Vi ulazite i pravite ugovor sa glumcima i duboko verujete da to što oni govore je zaista tako i nikako drugačije.
• S obziro da ste ušli u ovu da tako kažem festivalsku avanturu, da li je teško pripremiti jedan ovakav festival i koja su sredstva u pitanju?
• – Nije teško da se pripremi festival, barem nama nije bilo teško da ga pripremimo, zato što imamo ozbiljnu podršku od prvog trenutka od rukovodstva grada Niša i od Skupštine grada Niša i od gospodina gradonačelnika koji je zapravo bio glavni inicijator osnivanja ovog festivala i te njegove želje da Niš dobije pozorišni festival čime bi se festivalska stvarnost zaokružila pored Nišvila i Filmskih susreta…. pored sijaset dugih festivala koje Niš ima. Ali, nedostajao je jedan pozorišni festival. Nije bilo teško zato što svi mi u Niškom pozorištu znamo svoj posao sa kojim se baimo i kolege koje su pre svega glavni organizatori ovog festivala. To su radili sa jednom naizgled lakoćom.
• Isti dan kada je bilo otvaranje festivala vi ste slavili i godišnjicu Dana pozorišta 132. postojanja…
• – Tradicija Narodnog pozorišta Niš je da na Dan Narodnog pozorišta ima premijeru. To već postoji dugi niz godina zapravo, od njegovog rođenja. Srećna stvar je naša odluka da se Festival nasloni na Narodno pozorište, jeste veliki događaj za svakog od nas da u jednom trenutku imamo premijeru i da tom premijerom obeležavamo Dan Narodnog pozorišta i da pokrećemo ovakav jedan festival kakav je „Teatar na raskršću“.
• S obziro da ste direktor ovog pozorišta od avgusta meseca, šta imate u planu… Šta ste da tako kažem zatekli, šta ćete zadržati a šta promeniti…
• Zatekao sam divne kolege, divnu zgradu koja je spomenik kulture. Pozorište potiče iz 1877. a zgrada je napravljena 1939. godine. U svakom slučaju, ozbiljno duga tradicija  pozorišta u državi. Jedno od najstarijih pozorišta u državi. Ono što nam predstoji pored programskih aktivnosti koje imamo, jeste renoviranje pozorišta i ja se nadam izgradnja Male scene. Tako da će Narodno pozorište Niš zablistati u punom sjaju. Dugo se čeka na temeljno renoviranje pozorišta. Svakog dana i godine nešto novo radimo, zanavljamo, ali došao je trenutak kada treba da se uradi jedna temeljna ne rekonstrukcija, već zaista renoviranje, pre svega mislim na scenu, samu zgradu i na zanamljanje opreme pozorišta. Mi smo dobili veliku pomoć od Ministarstva kulture Republike Srbije, ogromnu pomoć od grada Niša i od publike. Nama su predstave sve jako dobro posećene, imamo veliki broj što gostujućih predstava, naših gostovanja već sledeći mesec idemo što u Srbiju, Makedoniju, Republiku Srpsku, Bugarsku. To je već sve dogovoreno i čeka se realizacija.

Da li Vam prestoji neko gostovanje u Beogradu?

• Dolazimo ponovo sa „Limunacijom“ u Zvezdara teatar. Verujem da ćemo vrlo brzo doći i sa „Putujućim pozorištem Šopalović“. Vidimo se.