Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici obeležavaju praznik Silazak Svetog Duha na apostole – Svete Trojice ili Duhove

Duhovi se uvek obilježava 50. dan posle Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Duhovi predstavljaju i „rođendan“ hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole. Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica.

Po značaju to je treći praznik po značaju, posle Vaskrsa i Božića, i kao oni, takođe se slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se, to je tzv. trapava nedelja. Taj praznik je uvek u nedelju, na pedeseti dan od Vaskrsa. Crkveno učenje kaže da je neposredno pre Vaznesenja, Hristos obećao učenicima da će se ubrzo „izliti blagodet Duha Svetog“ na njih, što se desilo 50. dana od vaskrsnuća.

Taj praznik se naziva još i Trojica jer je – po učenju – Hristos obećao, Bog Otac dozvolio, a Sveti Duh sišao. U pedeseti dan od Hristovog Vaskrsenja, sa neba iznad kuće u kojoj su boravili apostoli i Presveta Bogorodica nastade buka.

SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE

Poče da duva jak vetar, pojavi se jaka svetlost. Iznad glave svakog od apostola stvori se po jedan plameni jezik.

“Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima – kako im je duh davao da govore.” (Djela apostolska 2;4).

Oko kuće počeše da se skupljaju ljudi, jer čuše jaku buku. Tada apostoli izađoše iz kuće pred narod i počeše da propovedaju o Isusu Hristu.

Narodu se prvi obratio Sveti apostol Petar, koji reče kako su Jevreji učinili veliki greh zato što su razapeli Hrista, iako su videli da ga je Bog proslavio. Još im reče da je Hristos Vaskrsao i na nebo se uzneo, te da je On poslao Svetoga Duha na apostole. Dokaz blagodati Duha Svetoga je to što apostoli govore raznim jezicima, koje ranije nisu znali.

Narod upita: “Braćo, šta da činimo?“ Petar im reče: „Pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga. Jer je za vas to obećanje i za vašu decu” (Djela apostolaska 2;37,38,39).

Tog dana se u Jerusalimu krstilo tri hiljade ljudi. Posle ovoga, Sveti apostoli krenuše po svetu da šire Hristovu nauku.

Broj hrišćana se povećavao iz dana u dan. Iako su ih neprijatelji Hristove nauke gonili i mučili, a neke i ubijali, ipak nisu uspeli da ih spreče u propovedanju i služenju Hristu Bogu i Njegovoj Svetoj Crkvi. I pored svih teškoća pravoslavna vera se proširila, tako da je čirav svet upoznat sa Hristovom naukom.

OBIČAJI I VEROVANJA

Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, pod u hramovima pokriva se travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem. Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga pak preuzeli od Jevreja. Jevreji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće grančicama, zelenilom, travom i cvećem.

To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća. Na Duhove u hramu narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće u torbama i tašnama jer veruju da će ih Bog zaštititi od raznih nesreća koje mogu da ih snađu.

LITIJA DO POLJA I VINOGRADA

Svetom Duhu vernici upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi…

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proglasilo je Duhove za dan MUP-a i dan policije, koji se obeležava u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija 15. juna, na Duhove (Trojice), odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur – česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.

U mnogim mestima Šumadije i u drugim krajevima Srbije, kao i među Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda. Duhovi su praznik nekoliko mesta u Srbiji, a u pojedinim porodicama i krsna slava. Oni su i esnafska slava trgovaca.

Nađa A. Keleris