SPC i njeni vernici danas proslavljaju Dan svete mati Angeline, srpske monahinje, despotice i svetice

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Dan svete mati Angeline, srpske monahinje, despotice i svetice, čije se mošti čuvaju u manastiru Krušedol i sremskom gradu Kupinovu na Savi. Danas poklonici stoje oko njenih moštiju, kao nekada oko kovčega Starog zaveta, jer veruju da tako isceljuju dušu i telo.

– Poštovanje prepodobne majke Angeline počelo je vrlo rano. Njen život je bio neobičan i vredan poštovanja, vrlo težak: nadživela je muža, oba sina i kćer Maru. Tri puta je prenosila mošti svoga muža, svetog Stefana Slepog, dva puta sina, i to u velikoj oskudici. Za njihove kivote vezla je zlatnim i srebrnim nitima prekrivače. Njoj je bilo suđeno da živi u najtežem periodu za Srbiju – u ranom 15. veku – piše u crkvenoj biografiji mati Angeline.

Angelina Branković, bila je potomak vladarske loze i ćerka Arijanita Komnina, gospodara Konjuga u oblasti Škumbe (elbasanski kraj). Žena Stefana Brankovića, sina srpskog despota Đurađa i snaja proklete Jerine. Rođenjem je dobila ime koje znači Anđeoska žena.

Oko 1459. u albanske krajeve dođe kao izgnanik despot Srpski Stefan slepi. Za vreme boravka kod kneza, kći kneževa Angelina u srcu svome zavole slepoga Stefana i zamoli od roditelja blagoslov za brak. Roditelji dadoše pristanak, te se Angelina i Stefan venčaše u Skadru 1461. godine – piše u njenom žitiju.

Jedan od episkopa je mladu Angelinu opisao kao obrazovanu, radoznalu, lepu i mudru ženu, koja je gajila veliku ljubav prema knjigama, čitala je mnogo, imala je i ličnu biblioteku, a pojedini primerci se i danas nalaze u manastiru Krušedol. Zanimljiv je podatak da je njenu omiljenu knjigu „Lestvice“, samo za nju napisao inok David (u Smederevu 1434), po narudžbini njenog svekra despota Đurđa Brankovića. Na ovaj rukopis on se svojeručno potpisao i njegovom rukom stoje zapisana slova na poslednjim stranicama : „Sija knjiga despotice Angeline monahinje“.

– Kada je Stefan preuzeo presto od brata i postao despot, narod je Angelinu prozvao despotica. U Albaniji, gde su se sklonili od Turaka, rođen im je sin Đorđe, ali naiđe na njih nova zloba i nova nesreća. Bezbožni Agarjani napadoše ih pa se Stefan i Angelina skloniše u Italiju, u oblast Furlaniju na severu. Živeli su u starom zamku Beograd vrlo oskudno. U Italiji je Angelina rodila sina Jovana i ćerku Mariju, koju je udala za monferatskog markiza Bonificija. Tu se blaženi i pravedni despot Stefan upokoji 9. oktobra 1476. – piše u žitiju.

Da bi olakšala život svojoj deci, obratila se molbom ugarskom kralju Matiji Korvinu, on se smilovao i pozvao ih kod sebe.

Angelina je, preko Beča i Budima, nosila mošti svoga muža u sremski grad Kupinovo na Savi, gde je stigla u februaru 1486. godine. Tu je podigla crkvu svetog apostola Luke i položila Stefanove mošti. Kralj Matija je dao starijem Angelininom sinu Đorđu titulu despota i dodelio na upravu oblasti u Sremu, ali se on toga odrekao u korist mlađeg brata Jovana i zamonašio se 1495. godine u manastiru Kupinovu, gde je dobio ime Maksim. Postao je mitropolit Beogradski i Sremski, a zajedno sa majkom Angelinom podigao je na ograncima Fruške Gore divan manastir Krušedol, posvećen Blagoveštenju Presvete Bogorodice. Sveti Maksim je tu preneo iz Beograda svoju episkopsku stolicu i tako obnovio Sremsku arhiepiskopiju.

Prepodobna mati Angelina primi ovde u Sremu monaški čin, u ženskom manastiru kod Krušedola, zadržavši na monašenju ime Angelina. Hroničari beleže da se posle monašenja još više predala molitvi i delima milosrđa. Aktivno je učestvovala u rekonstrukciji svetih hramova i pravoslavnih manastira u Sremu i okupljala pobožan narod. Zbog mnogobrojnih dela, ona je, kao savršena Hrišćanka, supruga, majka i monahinja, prozvana u narodu „Majka Angelina“.

– Poživevši sveto i bogougodno, ona najzad počinu od trudova svojih i mirno usni u Gospodu 30. juna 1520. godine i bi sahranjena u ženskom manastiru blizu manastira Krušedola, a nekoliko godina posle, kada su njene svete mošti projavljene, prenete su u crkvu manastira Krušedola i položene u isti ćivot (kovčeg) sa moštima svetog joj sina Jovana despota. Njihove svete mošti Turci su zajedno sa manastirom Krušedolom palili 1716. godine, ali bi sačuvana leva ruka Svete Majke Angeline – beleže crkveni istoričari.

Žitije prepodobne Angeline napisano je ubrzo po njenom upokojenju, jedno je sačuvano u Mineju (rukopis iz 16. veka). Na savremen srpski jezik preveo ga je episkop Mitrofan Šević. Takođe, žitije prepodobne Angeline nalazi se u Rimničkom i Moskovskom Srbljaku, dok je u Beogradskom njeno prološko Žitije nešto drugačije.

Lik prepodobne Angeline nalazi se na svim ikonama svetih Brankovića. Prikazana je u crnoj shimničkoj rizi kao monahinja, sa krstom u desnoj ruci. Na zidnim slikama prikazana je u Rivcu, na južnom zidu, zatim u Neredinu, Bokovcu, Golubincima, Jasenovu, Uljmi, Rumenki, Kaću, Sabornoj crkvi u Beogradu, priprati Pećke patrijaršije, u glavnoj crkvi manastira Hilandara, priprati Saborne crkve u Šapcu. U manastiru Klisuri, njen lik naslikan je u južnoj pevnici. Na ikonama prepodobna Angelina prikazana je u Maradiku, Srpskoj Crnji, Sabornoj crkvi u Vršcu i Ostojićevu.

MOLITVA MAJCI ANGELINI

Tebi, izabranoj vojvotkinji Hristovoj, koja si svojim blagočestivim i stradalnim životom i velikom ljubavlju prema bližnjima stekla slobodu kod Gospoda, uznosimo toplu sinovsku molitvu: Pomozi nam, Majko naša, da se spasemo od zla ovoga sveta kako bi jednom nasledili Carstvo Nebesko i ugledavši tebe u njemu uskliknuli: Raduj se, Prepodobna Angelina, Majko nebeske dobrote i milosti!

Nadja Andrejević Keleri