„OCI OTACA“ IZ PERA SRPSKE NOVINARKE

PARTIZAN IZBORIO PROLEĆE U EVROPI
20. decembar 2021.
https://balkanekspresrb.rs/arhive/84711
9. januar 2022.

„OCI OTACA“ IZ PERA SRPSKE NOVINARKE

Nadja i patrijarh Irinej u Patrijaršijskom dvoru

Razgovor sa Nađom Andrejević Keleris povodom njene knjige „OCI OTACA“ koja je ovih dana promovisana u kući Djure Jakšića

 

 

Ono što Nađu Andrejević Keleris izdvaja od ostalih srpskih novinara jeste činjenica da je jedino njoj  pošlo za perom da intervjuiše sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore pretočila je u knjigu „Oci otaca“, koja je ovih dana doživela drugo dopunjeno izdanje i progovorila u kući Djure Jakšića. Pored intervjua sa duhovnim ocima u knjizi su kratka istorija hrišćanstva i pravoslavna geografija.

O knjizi su pored autorke govorili iguman manastira Velika Remeta otac Stefan i novinar Rajko Djurdjević, a delove iz knjige oživela je glumica Eva Ras. Promociju je muzički nadahnula Nika Keleris odsviravši „Sećanja na Baha“, a Ilija Grande, svojim glasom i gitarom udahnuo živost promocije. Rizničar srpskih zdravica Dragiša Simić upotpunio je pravoslavni duh pesmom „U slavu predaka.“

 

Iako Nađa spada u srednju generaciju autora, nije pogrešno reći da je obavila posao karijere. Zato ne treba da čudi što među novinarima i publicistima Nađa važi za jednog od najboljih poznavalaca Srpske pravoslavne crkve, njene prošlosti i sadašnjosti. Iza Nađe je mukotrpan novinarski rad okrenut pravoslavlju, čestim odlascima na KIM – u i obilasku preostalih srpskih manastira, jer dajući podršku preostalim monasima i malobrojnim Srbima je jedino što nam je, kako kaže – preostalo. Nađa je prodorna, uporna, a istovremeno mirna i spokojna, što je u suprotnosti sa njenom izuzetno ekstravagantnom pojavom.

Nadja u razgovoru sa vaseljenskim patrijarhom gospodinom Vartolomejom

 

 

-Zbirka razgovora sa duhovnim ocima pravoslavnih naroda, koje predvodi patrijarh vaseljenski gospodin Vartolomej prvorazredni je novinarski poduhvat, ističe profesor dr Radomir V. Popović i dodaje da su po prvi put, na jednom mestu, iz ruku pronicljive novinarke sakupljeni razgovori sa poglavarima skoro svih pomesnih pravoslavnih crkava.

 

 

 

 

Tim povodom pitamo Nađu zbog čega se latila tako velikog i pre svega odgovornog posla? Dobiti intervju od vaseljenskog patrijarha u trnutku kada se ceo svet okrenuo protiv Srbije, bilo je teško i neizvesno!?

 

-Kao novinar NIN – a, smatrala sam da je kraj jednog milenijuma vreme za svođenje računa i trenutak da dobijemo odgovor  na pitanje šta je 2.000 godina hrišćanstva donelo čovečanstvu. Pravi odgovor na to pitanje očekivala sam od prvog među jednakima, a to je vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji stoluje na Fanaru u Turskoj. Vartolomej inače ne daje intervjue, ali imala sam blagoslov, dobru volju i preporuke našeg patrijarha Pavla, sa kojim sam više puta razgovarala u Patrijaršijskom dvoru.

Baš pred bombardovanje 1999. godine Vartolomej je posetio Srbiju. Tada smo uradili ekskluzivan intervju koji je imao velike odjeke u našoj javnosti. Delove tog intervjua preneli su mnogi beogradski mediji, čak i  udarni dnevnik RTS. Naš napaćeni i bombardovani narod bio je gladan utehe i podrške pravoslavnog sveta. Shvativši da duhovnici daju veliku snagu i nadu za bolje sutra, odlučila sam da intervjuišem i ostale pravoslavne patrijarhe.

 

Na putu ka svom cilju, autorka je iskusila i dežurne „remetilačke“ faktore, i bila prinuđena da isproba svoju hrabrost i upornost.

 

  • Iza mene je zaista mukotrpan novinarski rad. Mnogi su želeli da „stignu“ vaseljenskog patrijarha, ali im to nije pošlo za rukom. Blagoslov počivšeg patrijarha Pavla mi je mnogo pomogao, a i sami ljudi iz njegovog kabineta. Intervju sa Vartolomejom mi je otvorio dveri svih pravoslavnih crkava širom sveta. Jer, „stiči“ prvog među jednakima nije ni lako, ni jednostavno. Neprijatnost sam doživela i prilikom njegovog objavljivanja u NIN – u. Tadašnji „ninovci“ su bili puni sebe, sa sujetama do neba. Nisu verovali da ću uspeti da intervjuišem ni srpskog, a kamoli vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. U prelomu je došlo do prave pometnje. Tadašnji glavni i odgovorni urednik NIN – a  Stevan Nikšić se sa punim pravom potpisao ispod intervjua, iako je taj ekskluzivni intervju moje delo, a ne njegovo. Nakon doživljenog šoka, zahtevala sam da intervju bude potpisan samo mojim imenom u suprotnom ga povlačim. Shvativši da sa mnom nema šale, intervju je potpisan samo mojim imenom i plaćen mi je kao ekskluziva sa dve „ninovske“ plate.

 

Intervjui sa skoro svim patrijarsima sveta, davali su veliku podršku SPC i srpskom narodu!?

  • Naravno, to potvrđuju naslovi razgovora: „Nada će pobediti“„Ulazak u doba nade“, „Ima li izlaza za Srbe“, „Pravoslavlje nije u nemilosti Zapada“, „Molim se za vas“, „Poruke iz nebeskog grada“, „Saosećamo sa Srbima“…

Ako se ne varam, najveći utisak na Vas je ostavio patrijarh jerusalimski i sve Palestine gospodin Diodor?

  • Njegovo blaženstvo gospodin Diodor je bio na samrti i to je bio njegov poslednji intervju. Fascinantne su njegove priče o mistici, silasku Svetog ognja. Njegova lična iskustva o tom najtajanstvenijem fenomenu su da ga obuzima svešteno uzbuđenje kada se približava  grobu Gospoda Isusa Hrista živonosnom, da primi osvećujuću blagodat i da je preda sa svetim umilenjem blagočestivom pravoslavnom narodu okupljenom sa svih strana zemlje.

 

Zahvaljujući Vašoj novinarskoj upornosti, za života patrijarha Pavla, dobili ste blagoslov da priredite knjigu „Kosovska iskušenja“ o njegovim porukama i poukama!?

 

-Ta knjiga je doživela čak pet izdanja i jedini je dokaz višedecenijske borbe patrijarha Pavla da se samo na dostojanstven način može i treba izaći iz tragedije kosovskih sukoba. Odnosno, da u svakoj prilici, budemo ljudi a ne neljudi.

 U nastojanju da intervjuišem sve poglavare pravoslavnih pomesnih crkava na svetu, tri puta sam razgovarala sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim Gospodinom Pavlom i svaki put je, pored ostaloga, rekao nešto važno i nezaboravno o prilikama i ljudima na Kosovu i Metohiji. Pomislila sam: kako bi to lepo bilo kada bi sve što je o zbivanjima u toj pokrajini rekao u besedama, propovedima, intervjuima i ostalim izjašavanjima, bilo sabrano na jedno mesto, među korice jedne knjige!

Zahvaljujući „Kosovskim iskušenjima“ svet će uvideti ko smo, šta smo i kolika je cena našeg pravoslavlja!?

– Baš kao što naš patrijarh kaže, treba da budemo ono što u svojoj osnovi jesmo: narod Jevrosime majke, čojstva i junaštva, „jetrvice adamskog kolena“ – narod sevapa, pravičnosti, istinoljublja, a ne narod inata, ljutih kavgadžija i hajdučija. Borben, ali nikad ratoboran, da brani svoje a ne da osvaja i osvete čini.

Mnogi danas hoće da budu Evropa i dobro je što to hoće, o tome je patrijarh često govorio!?

– Kao svetosavski narod mi smo u Evropi već vekovima, i to u onoj uzvišene duhovnosti koja je od Istoka išla ka Zapadu. Mi smo u njoj ne samo sa sazvežđima svojih svetinja, već i sa jednim od  prvih evropskih zakonika, Dušanovim. U njemu je i zakonik narodne mudrosti, jezika, sveg našeg istorijskog i duhovnog postojanja.

Patrijarh Irinej i Nadja Keleris

O saradnji koja bi mogla postati model za ugledanje u vezama i dodirima crkava pravoslavnog sveta, razgovarali ste i sa patrijarhom Irinejom…

 

– Saradnja među pravoslavnim crkvama postoji na mnogim stepenima
crkvenog života, isticao je patrijarh Irinej. Mi imamo izuzetnu saradnju sa Carigradskom, Ruskom, Grčkom, Jerusalimskom, Antiohijskom, jednostavno rečeno sa skoro svim pomesnim pravoslavnim crkvama – naročito kroz naše bogoslovske fakultete i studente koji odlaze u ove zemlje ili iz tih zemalja dolaze kod nas. Razmena mladih ljudi u ovom slučaju jeste velika šansa i budućnost da oni izgrađuju bolje odnose u sutrašnjici. Takođe, kroz mnoge konferencije mi održavamo kontakte sa profesorima pravoslavnih bogoslovskih škola gotovo svuda u svetu. Kroz izdavačku delatnost, naša crkva prevodi i izdaje knjige iz celog pravoslavnog sveta – održavajući duh zajedništva. Hoću reći da pored saradnje na, kako mnogi vole da kažu, „visokom nivou“, mi neprestano održavamo žive odnose među našim crkvama kroz različite aktivnosti, u koje su uključeni verni iz svih pravoslavnih crkava, isticao je patrijarh Irinej.

 

BELEŠKA O PISCU

 

Nađa Andrejević Keleris, rođena je u Zemunu 1967. godine. U Beogradu je završila Trinaestu gimnaziju – novinarski smer, studirala Jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i diplomirala na Pedagoškoj akademiji (Učiteljskom fakultetu) u Beogradu.

 

Iza nje su tri decenije novinarskog rada. Prvo novinarsko iskustvo stekla je u Politici, Ilustrovanoj politici, NIN – u, Intervjuu, TV – Reviji, Bazaru… najuglednijim politikinim izdanjima, da bi 1990. godine bila u prvom timu osnivača TV Politike, na kojoj je vodila autorsku emisiju: VERA I KULTURA.

Pisala je za mnoge beogradske listove: Blic, Građanin, Nacional, Balkan, Kurir, Tabloid, Ekskluziv, Svedok, Večernje novosti, Pravdu, Reporter, Press, Nezavisne novine iz Banja Luke… Vlasnik je i urednik portala Avalainfo.net.

Među novinarima i publicistima Nađa Andrejević Keleris važi za jednog od najboljih poznavalaca Srpske pravoslavne crkve, njene prošlosti i sadašnjosti. Ono što je izdvaja od drugih kolega – novinara, jeste činjenica da je jedini srpski novinar koji je intervjuisao sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore, pretočila je u knjigu „OCI OTACA“, koja je pred vama.

Sa blagoslovom počivšeg patrijarha Pavla, napisala je „KOSOVSKA ISKUŠENJA“, koja su prevedena na engleski i doživela pet izdanja. Kao novinar koji prati kulturu i Crkvu, često je razgovarala sa glumcima, rediteljima, piscima, slikarima i sveštenim licima. Odlazeći na KIM, preživljavala je patnje tamošnjih Srba, kao svoje. Kroz intervjue koje je radila sa srpskim javnim ličnostima, promolio se glas o „OTIMANJU KOSOVA“, rak – rani celog srpstva. Zahvaljujući njenim sagovornicima – najeminentnijim ljudima srpske javnosti: duhovnicima, piscima, glumcima, rediteljima – nastala je knjiga „Otimanje Kosova“.

Član je oba Udruženja novinara Srbije. Živi i radi u Beogradu i na Avali. Majka je Lori, Tini i Niki i Vukova baka.

 

Avalainfo.net

Comments are closed.