Bio sam učenik prvog razreda Bogoslovije u Beogradu.
Godine 1971. godine došao sam u Manastir Ostrog na poklonjenje Sv. Vasiliju. Kao radoznali dečko svratio sam u konak kulicu.

Video sam tamo jednu muslimansku porodicu iz Ulcinja. Oni su na pod položili bolesnika. Mladić je imao oko 28 godina i imao je oštećenje kičmene moždine, tako da su mu svi udovi bili oduzeti, samo je vrat mogao da pomera.

Nepokretan je bio već 14 godina. Živeli su u Švajcarskoj i bili su veoma bogata porodica.
Posle večernje službe bolesnika smo postavili na stolicu i uneli ga kod Ćivota Sv. Vasilija. Otac Georgije mu je pročitao molitvu.

Bio sam sa njima, negde pre jedan sat noću, kada je bolesnik podigao levu ruku. Video sam čudo Božje, pa sam sve vreme ostao sa njima. Oko jedan sat posle ponoći podigao je i desnu nogu, a oko tri sata je podigao i desnu ruku i levu nogu. Ujutru je bio potpuno isceljen, sa tim što je pokrete pravio sa naporom i sporo.

Otac Georgije je rekao porodici da je Gospod bolesniku povezao centre, a da sada treba da ide na rehabilitaciju i da će potpuno ozdraviti.

Vozili su me do Glave Zete i taj mladić je plakao od sreće.