Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane. Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske. Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godine.
U takvom nestabilnom okruženju stasavao je mladi Nikola. Kada su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je razdelio svo nasleđeno bogatstvo. Odgajao ga je stric, arhiepiskop Patare, pod čijim budnim okom se Nikola uspinjao u crkvenoj hijerarhiji. Posle smrti strica, Nikola je izabran za arhiepiskopa mirlikijskog. Bio je i jedan od arhiepiskopa koji su pozvani pred cara Konstantina na sabor u Nikeji 325. godine.
Nikola je umro 19. decembra 345. godine. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče.
Osim što se spomen na dan smrti svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra, sveti Nikola se proslavlja i 22. maja odnosno 9.maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.
Dok je na pravoslavnim ikonama prikazan kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka, potrošačko društvo je to malo „začinilo“. Crveni plašt je ostao, kao i duga seda brada, ali su ubačeni irvasi koji vuku saonice kojima „Santa Klaus“ obilazi svet tokom Badnje večeri.
Sveti Nikola je najraniji svetitelj koji je slavljen u celoj Evropi, bez mnogo veze sa savremenim Deda Mrazom. Današnji deda-mraz je nereligijska i nehrišćanska kopija Svetog Nikole, ali mu se deca svejedno raduju.
Jedan od mogućih razloga za veliku popularnost Svetog Nikole kod Srba – više od 600 srpskih crkava nosi njegovo ime – zapravo je sasvim ovozemaljski.
– Sveti Nikola pada u vreme posta, a za posan ručak se u kući uvek imalo. Brašno za hleb, te kupus i krompir za ručak, kao i rakija, bili su dovoljni da ugostite komšije, prijatelje i rodbinu, kaže etnolog Dragomir Antonić.
Budući da je ovo nekada bila zemlja seljaka, zimsko vreme je bilo jedino pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo poljskih radova. Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja.
– Razlog za njegovu popularnost treba tražiti u samoj ličnosti Svetog Nikole koji je svo bogatstvo nasleđeno od roditelja razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Sa jednom boščom (zavežljajem) krenuo je na put s verom u Boga, te se smatra čudotvorcem – kaže Antonić.
U želji da ostane anoniman, novac nije davao ljudima u ruke, već im je stavljao u džep da bi se iznenadili kada ga nađu. Upravo iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Svetom Klausu, odnosno o Deda Mrazu koji bi uoči Božića deci ostavljao poklone u čarapi na ognjištu.
Sveti Nikola je za života podučavao ljude, lečio, davao siromašnima… Mnogi ne znaju, ali Sveti Nikola je postao zaštitnik mornara zato što je svoj imetak koristio za otkup zarobljenika.
Tropar je kratka crkvena molitvena pesma, koja sadrži suštinu praznika za koji je napisana i kojom se proslavlja sveti. Tako postoji i tropar posvećen svetom Nikoli Čudotvorcu i dobro ga zapamtite.
„Pravilo vjeri, i obraz krotosti,vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu, jaže veščej istina: sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja,niščetoju bogatija, svjaščenonačalniče Nikolaje,moli Hrista Boga, spastisja dušam našim. Amin.“
Nađa Keleris