DANAS SLAVIMO SRETENJE GOSPODNJE: Osoba koju prvu vidite ujutru može da odredi vašu sudbinu!

Bogorodica je Hrista 40 dana nakon rođenja donela u hram da ga posveti Bogu. To je čuo car Irod i naredio da ga ubiju, pa je stradalo 14.000 muških beba.

U bogoslužbenom kalendaru ovaj praznik obeležava se crvenim slovom od 4. veka nove ere, a od 2002. godine u Srbiji se slavi kao Dan državnosti. Sretenje Gospodnje je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja Isusa Hrista sa ljudima.

Predanje kaže da su prvom ulasku Isusa Hrista u hram u Jerusalimu prisustvovali i fariseji i o tome obavestili cara Iroda. Uveren da je to novi jevrejski car, kako su najavili proroci sa istoka, car Irod je naredio da se Isus ubije, posle čega je poubijano 14.000 muških beba njegovog uzrasta. Zahvaljujući upozorenju anđela božjeg, Bogorodica je sa malim Isusom otišla u Misir i tako ga spasla.

Ništa se ne radi

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji. Na Sretenje su održane masovne molitve i nesreće su prestale, pa se od toga vremena taj dan počeo praznovati kao veliki praznik Gospodnji. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi.

Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sretenje. Time se obeležava prvi susret Boga i čoveka u hramu u Jerusalimu.

Sretenje se u narodu tumači kao dan kada se sreću zima i leto. Ponegde se kaže i Obretanje, jer se ovog dana obrće zima u leto. Zato se priča da kad se sretnu zima i leto na Sretenje, onda zima kaže letu:

“Ti meni daješ gole i bose ljude, a ja tebi obučene”, a leto odgovara: “Istina, ali se meni mnogo više raduju nego tebi.”

Iz ovih pričanja očigledna je stara narodna podela godine na zimu i leto.

Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.

Koliko je ovo verovanje uvreženo dokaz su mnogobrojni posetioci zoološkog vrta u Beogradu koji su ranije dolazili da vide ponašanje mečke Božane, a danas nekog drugog medveda i mečke.

Običaj je da se na Sretenje obavezno pale sveće, jer se smatra da plamen ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i drugih nesreća.

Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji.

Devojke dobro gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele.

Slavi se kao krsna slava.

Nađa Keleris