Božićni post je, po načinu ishrane, dosta blaži od vaskršnjeg – riba je dozvoljena svakog vikenda, na Vavedenje Presvete Bogorodice kao i na Nikoljdan, bez obzira na to u koji dan padnu.
Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim ponedeljkom, sredom i petkom koji se poste „na vodi“.
Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim.
„Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?“, prenose se reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.
U Svetom pismu piše „ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga“, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.
U postu se treba pokajati, ispovedati, razmisliti, olakšati svoju dušu i očistiti sebe. Ne treba telo mučiti postom ako ćemo biti besni, ako ćemo se svađati i želeti zlo bližnjem svom. U postu treba opraštati i nastupati čista srca, ističu sveštenici.
Po vremenu trajanja, post može biti jednodnevan i višednevan. Jednodnevni post je svake srede i petka tokom cele godine, (osim takozvanih trapavih sedmica), zatim Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče , Krstovdan , navečerje Bogojavljenja.
Sredom se posti kao uspomena na dan kada Juda izdao Hrista, a petak kao dan kada je Isus Hrist razapet na krstu.
Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike: Sveti Veliki ili Časni post. To su Četrdesetnica (Vaskršnji post), traje sedam nedelja; zatim Božićni post, traje 40 dana; Bogorodični ili Gospojinski post, traje 15 dana i post Svetih Apostola, dužina ovog posta je promenjiva i traje od nedelje Svih Svetih do Petrovdana.
Božićni post počinje 27. novembra i traje do Božića. Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstrožiji post je na Badnji dan kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.
Uz Vaskršnji post, Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Isusa Hrista. U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu niti ulje. Ulje i vino su dozvoljeni samo subotom i nedeljom, a ribu jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Vaskršnji post počinje 2. marta 2020. godine, a Uskrs ovaj put pada 18. aprila.
Apostolski post (ili Petrovski post) traje od Nedelje Svih Svetih do Petrovdana (kraj juna-početak jula). Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, odnosno bez ulja, a u ostale dane sedmice dozvoljeni su ulje i vino, subotom i nedeljom može i riba. Petrovski post (2020.) počinje 15. juna i trajaće do 11. jula.
Bogorodični post (Uspenski ili Gospojinski) je u avgustu. Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi, u subotu i nedelju na ulju, a dozvoljeno je piti vino. Bogorodičin post počinje 14. avgusta i traje do 27. avgusta.
Dve kašike žitarica po želji, krupno samleti i naliti sa nešto više vode preko noći. U drugu čašu potopiti jednu kašiku sečenog suvog voća. Ujutru sve pomešati, dodati rendanu jabuku i šargarepu, i po dve kašike mlevenih badema i meda, još bolje steviju. Jesti polako.
Nađa A. Keleris
