Danas počinje veliki BOŽIĆNI POST koji se zaršava na dan Hristovog rođenja u Vitlejemu, 7. januara.
Svih 40 dana, koliko traje post, vernici treba da pročiste ne samo telo, već i dušu. To znači da treba da se uzdržavaju i od ružnih i zlih misli i dela, a ne samo od mrsne hrane. Samo ako je čista i duša i telo može se pristupiti Svetoj tajni pričešća, kako bi se primilo Telo Hristovo na spasenje duše i tela.
Mnogi ljudi skloni su da taj period iskoriste kao svojevrsnu dijetu, bez preteranog udubljivanja u to šta post zapravo znači.
Post je, zapravo, vreme kada čovek pronalazi meru u svemu, izražava zahvalnost Bogu, pronalazi mir i suzdržava se od loših misli i dela. Vreme posta treba da nauči čoveka suzdržavanju, ali ne samo od masne hrane, već i od zlobe, uvreda, besa i svakog onog ponašnja koje ne treba da bude svojstveno pravom hrišćaninu.
Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim.
„Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?“, prenose se reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.
U Svetom pismu piše:
„Ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga“, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.
Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.
Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja.
Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa Satanom.
Tokom ovog posta upotreba ulja je dozvoljena svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi.
Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Poslednja nedelja pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, sa hranom spremljenom samo na vodi.
Nađa Keleris