Za vreme Drugog „Teatra na raskršću“ publika će moći da pogleda osam takmičarskih predstava koje se baziraju na interpretaciji dramskih klasika, a osim komada koji će govoriti o odnosu čoveka prema slobodi, to će biti i tema tribine u okviru festivala čiji je ovogodišnji pokrovitelj predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Ovaj pozorišni festival, zaživeo je prošle godine, a ovogodišnje otvaranje je 11. marta premijerom predstave „1789“ po tekstu i u režiji Mirhada Hadi Kurića.
Jedan od selektora festivala, pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević, kaže da su se trudili da izbor predstava bude autentičan, kvalitetan i da se kroz komade prožmu različite kulture, tradicije i jezici.Jedan od selektora festivala kaže da su birali predstave koje mogu da reprezentuju vrhunsku scensku umetnost.
Morate da mi verujete na reč dok ne vidite predstave, ali mi se apsolutno nismo rukovodili nikakavim nacionalnim, državnim ključem, birali smo predstave koje mogu da reprezentuju vrhunsku scensku umetnost. Trudili smo se da dovedemo u Niš i one predstave koje će inače teže doći na ove prostore. Svesno smo zaobišli neke predstave koje su dobre, ali smo znali da će one u okviru raznih razmena i gostovanja i turneja „zakačiti“ Srbiju ili će gostovati i u Nišu – pojašnjava.
Svi komadi su zapravo interpretacija dramskih klasika, a Milosavljević smatra da se pozorište danas vraća klasicima zbog svetske krize, u kojoj se umetnici oslanjaju na ono što bi moglo da ih ohrabri da se suoče sa problemima. Još jedna važna tema koja povezuje sve takmičarske predstave je, ističe, odnos čoveka prema slobodi.
Predsednik programskog saveta festivala Nebojša Bradić će sa Milosavljevićem voditi tribinu koja će nositi naziv „Teatar kao prostor afirmacije slobode“ i trajaće dva dana. Bradić kaže da je ona nešto što čini „Teatar na raskršću“ posebnim i izdvaja ga od ostalih. Nebojša Bradić će voditi tribinu koja će nositi naziv „Teatar kao prostor afirmacije slobode“.
Neke od tema koje su predložene nastale su iz potrebe koju na svoj način nameću i lokalni i globalni procesi, a koji rezultiraju sve intenzivnijim ugrožavanjem raznih manifestacija slobode.
Ono što je za ovu priliku važno, treba istaći da cenzura ne postoji, sem ako ne govorimo o cenzuri određenih sekti, političkih partija i izvesnih pojedinaca. Cenzura ne postoji, ne postoji državna cenzura, a šta je to što pozorišta koriste kao prostor koji je otvoren? Dramski pisci eksplicitno govore o telu, govore o eksplicitnostima tela, ali da li govore eksplicitno o telu politike? Za to nisu potrebne eksplicitnosti, za to je potrebna preciznost. U tom smislu verujem da će suočavanje istaknutih teatrologa, pozorišnih mislilaca i praktičara na ovoj tribini dati neke moguće odgovore i pokrenuti debate – dodaje Bradić.
Podsetimo, pokrovitelj festivala biće predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, što je za direktora Narodnog pozorišta Spasoja Ž. Milovanovića čast. Iz organizacije CRTA ocenjuju da je reč o „sivoj zoni“, jer je Vučić i predsednik SNS, a festival se održava u jeku predizborne kampanje.
1. Bakhe Euripida, režija Igor Vuk Torbica, Narodni teatar Bitolj, Severna Makedonija.
2. Tko se boji Virdžinije Vulf Edvarda Olbija, režija Lenka Udovički, Ulisis teatar Brioni, Zagreb i Beogradsko dramsko pozorište Beograd.
3. Labudovo jezero – novo viđenje, koncepcija, tekst i režija Kokan Mladenović, Gradski mađarski teatar „Čiki Gergelji“ Temišvar Rumunija.
4. Baal Andreja Rozmana Roza, po motivima istoimene drame Bertolda Brehta, režija Vito Taufer, Slovenačko mladinsko gledališče Ljubljana Slovenija.
5. Antigona Slavoja Žižeka, režija Anglela Rihter, Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba.
6. Lorencačo Alfreda de Misea, režija Boris Liješević, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd.
7. Razgovori o ljubavi autorski projekat, režija Jernej Lorenci, Kraljevsko pozorište „Zetski dom“ Cetinje Crna Gora i Drama slovenskog narododnog gledališča Ljubljana Slovenija.
8. Kaligula Albera Kamija, režija Diana Dobreva, Nacionalni teatar „Ivan Vazov“ Sofija Bugarska.
Žiri koji će odlučivati o nagradama činiće reditelj Branislav Mićunović iz Crne Gore, Katarina Kocevska glumica iz Severne Makedonije, Mia Begović glumica iz Hrvatske, glumac i upravnik pozorišta iz Rumunije Bogdan Kostea, Vlado Korošević glumac iz Bosne i Hercegovine.
Dodeliće nagrade za najbolju predstavu, režiju, 4 glumačke nagrade, za kostimografsko i scenografsko ostvarenje, originalnu scensku muziku, scenski pokret i specijalnu nagradu festivala, a neka priznanja dodeliće i novinarski, žiri publike i žiri okruglog stola.