SLOBODA SE MORA OSVAJATI!
16. februar 2019.
Miloš Biković: PSIHOLOGIJA MASE JE ZAPALJIVA STVAR
18. februar 2019.
„Zlatno jaje“ za najbolji film 12. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“ pripalo je švajcarskom ostvarenju „All Inclusive“ Korine Švingruber Ilić
Žiri je nagradio film „All Inclusive“ za, kako je obrazloženo, „humor i neočekivan pogled na našu planetu u ovom trenutku“. Tim povodom sa pobednicom 12 Kustendorfa razgovaramo za srpski portal Avalainfo i najpre je pitamo sa kojim osećanjima je napustila Kustendorf i Srbiju?
Veoma sam ponosna i počastovana da sa sobom nosim „Zlatno Jaje“ kući u Švajcarsku, ali me i raduje skorašnji povratak u Srbiju, moj drugi zavičaj.
Recite nam nešto o samom nastanku fima…
U filmu možemo videti svakodnevnicu gostiju na dva ogromna kruzera, i masovni turizam na morskoj pučini. Mislim da je takav način turizma prikazuje naš način zabave kao i potrošačko društvo danas.
Kako ste došli na ideju da se prijavite na Kustendorf?
Prijavio me moj distributer. Kod predhodnih filmova, sam uvek sama aplicirala, ali nikad nisam bila prihvaćena. Ali eto, ispatilo se na kraju.
Vaše veze sa Srbijom i Beogradom su, ako se ne varam porodične. Recite nam nešto o tome?
Moj suprug je iz Beograda. Njegova porodica, kao i svi prijatelji su tamo. Pre 12 godina je došao kod mene u Švajcarsku. U medjuvremenu putujemo sve češće u Beograd, gde provodimo trećinu godine.
Pored toga što Vam je muž Srbin i što očekujete bebu, recite nam nešto više o životu sa Srbinom?
Upoznali smo se u jednom beogradskom baru tokom moje razmene studija (razmena studenata) na Likovnoj akademiji. Tada smo dugo pričali o filmu, i došli do ideje da snimimo jedan kratki dok. Na kraju od toga ne bi ništa, ali smo se venčali, i tokom sledećih godina u Švajcarskoj jedan za drugim diplomirali filmske studije. Uspeli smo čak i par filmova da napravimo, kao i jedan dugometražni dokumentarac u ko – režiji koji polako ulazi u post produkciju. Veoma se radujemo skoroj prinovi, i želimo da naše dete odrasta u obe kulture.
S kojim osećanjima dolazite u srpsku prestonicu?
Obožavam da dodjem u Beograd i vidim prijatelje i porodicu. Volim kreativnost i puls grada i pitam se kako ljudi sa toliko malo primanja krpe kraj sa krajom. Brine me i politički razvitak zemlje. Zato želim i nadam se da će se stvari promeniti na bolje.
Kako doživljavate srpski film i mlade nadolazeže nade režije?
Ima dosta uzbudljivih filmova. Ponekad mi fali malo više hrabrosti, nešto novo isprobati i pomeriti se od klasične dramaturgije i tema.
U kakvoj je situaciji film u Švajcarskoj? Ima li nade za bioskopske dvorane i filmske projekcije?
Bioskopske sale je teško napuniti, pogotovo ako se bavite u nezavisnoj vrsti filmografije. I dok u Švajcarskoj koja je mala, a u kojoj se preveliki broj filmova producira – ipak je teško naći publiku. Ipak vidim veliku nadu na onlajn evaluaciji.
Čime se bavite kada ne snimate filmove?
Montiram filmove za druge reditelje, i s vremena na vreme predajem kurs filma na univerzitetu. Tako zarađujem. Kao rediteljka dokumentarnih filmova, ovde se zarađuje veoma malo,i ne može se preživeti. Pored toga, dobrovoljno sam podrška izbegličkim porodicama u njihovoj svakodnevnici.Takođe sam politički angažovana u regionalnoj podršci i promociji kratkoga filma. U slobodno vreme rado pešačim, putujem (ne All inclusive), posećujem prijatelje, čitam i mnogo volim da jedem.
Da li ćete posetiti ovogodišnji 47 beogradski FEST ?
Nažalost ove godine neću posetiti FEST, jer u to vreme mi je termin za porođaj, koji ćemo dočekati ovde u Švajcarskoj.
Nadja Keleris
