U okviru Festivala „Kustendorf“, danas je u Galeriji „Petar Lubarda“ u Andrićevom inistitutu Emir Kusturica otvorio izložbu slika i mozaika Bisenije Tereščenko. Kao direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica je istakao da je Tereščenkova danas jedna od najboljih evropskih umjetnica u tehnikama kojim se bavi, zahvalivši joj se na svemu što je do sada uradila za Andrićgrad.

On je napomenuo da je ono što se u filmskoj dramaturgiji zvalo mozaična struktura je na potpuno drugoj strani od perfekcije u kojoj čovjek učestvuje pasivno, i naglasio da su najbolji filmovi u istoriji evropske kinematografije imali upravo takvu strukturu.

„To znači da nemaju narativnu strukturu, koju danas gledamo na televiziji, odnosno onu koja je sedamdesetih i osamdesetih rađena na filmu“, naglasio je Kusturica.

Nije krio zadovoljstvo što je Andrićgrad dobio te stilove, između ostalog, možda najljepši ukras – portrete mladobosanaca, koje je umetnica napravila.

Tereščenkova je istakla da izlaže umetnička dela koja je radila za svoju dušu i koja su izrasla iz njene dublje inspiracije, unutrašnjeg života i razmišljanja.

„Nešto je tematski kao ciklus bajki na temu Vukovih bajki i zbirke Vukovih pripovedaka, zatim tema grožđa i vina. Ciklus predstavlja četiri, pet radova, a ovog puta sam izložila i slike na koje sam veoma ponosna, da bih istakla da je mozaik slikarska tehnika“, rekla je Tereščenkova.

Kako saznajemo, na ovoj izložbi premijerno su predstavljena dva rada, od kojih je jedan nastao u saradnji sa Ljubomirom Lackovićem, koji je počasni gost izložbe.

Dugo je kako kaže maštala o saradnji sa Ljubom Lackovićem, kako bi on opremio na umetnički način jedan njen mozaik, tako da je mozaik bio njena kreacija, a njegova je finalna obrada koja je donela čudesan rezultat“. Drugo delo, inspirisano je Leonardovom i Mikelanđelovom bitkom, koje je Lacković  uklopio sa kosovskom bitkom.

Akademski vajar Ljubomir Lacković dodao je da je Bisenija Tereščenko težila da naprave zajedničku izložbu, ističući da njegov rad predstavlja blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla. Bilo bi poželjno da se uradi u velikoj razmjeri, a kroz šupljikave krstove, kada sunce prođe kroz njih, patrijarh bi isijavao.

Slikarka Jasna Opavski istakla je da su  Bisenijina dela autentična i iskrena i nikome se ne dodvoravaju. Ona ide svojim tokovima a ne tokovima mejnstrim savremene umetnosti. Ona neguje vizuelno, čulno, emotivno, tradicionalno u svojim mozaicima.

Ljubitelji mozaika i slika moći će da pogledaju izložbu narednih mesec dana.

Nađa A. Keleris