U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik, a po narodnom verovanju, od ovog dana počinje blaže vreme.

Po narodnom verovanju od Verižnica (Časnih Veriga) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.

Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, a stočari ih praznuju zbog stoke. Takođe, ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.

Podsećamo da odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubi Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.

Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče:

„Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“.

Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti.

Jerusalimski patrijarh Juvenal dao je kasnije verige carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija mlađeg. Ona ih je zatim prepolovila i jednu polovinu je poslala crkvi Svetih apostola u Carigradu, a drugu svojoj ćerki, suprugi rimskog vladara Valentina, koja se takođe zvala Evdoksija.

Mlađa Evdoksija je potom sazidala crkvu Svetog Petra u Rimu i tamo položila svoju polovinu veriga, dok druge i dalje počivaju u Istanbulu.

Časne verige se u srpskom narodu nazivaju još i „Verižnjaci“, „Verižice“, „Kuke i verige“… Iako nisu crveno slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Časne verige spadaju među deset najvećih slava.