DANAS JE SVETA PETKA
27. oktobar 2020.
‚‚Sa druge strane jastuka‚‚ u Pozorištu na Terazijama
2. novembar 2020.
Mitropolit crnogorsko – primorski Amfilohije biće sahranjen danas u kripti Sabornog Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici. Patrijarh srpski Irinej služi liturgiju
Nakon opela telo mitropolita Amfilohija biće položeno u grobnicu u kripti Sabornog Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.
U toku liturgije govoriće episkop bački Irinej, a nakon opela patrijarh srpski Irinej, akademik Matija Bećković, mandatar za sastav nove crnogorske vlade Zdravko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić, kao i administrator Mitropolije crnogorsko – primorske episkop budimljansko -nikšićki Joanikije.
Nekoliko hiljada vernika danas se opraštalo od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića. Poslednjih meseci njegova uloga u Crnoj Gori dobila je političke razmere.
Đedo, kako su Crnogorci zvali mitropolita Amfilohija, za svog života ujedinio je crnogorsku opoziciju. Bio je jedan od najglasnijih protivnika režima predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Preminuo je neposredno pred formiranje nove Vlade, čiji sastav bi sledeće nedelje trebalo da izloži Zdravko Krivokapić, nosilac liste Demokratskog fronta.
Stiče se utisak da posle smrti mitropolita Amfilohija crnogorska opozicija ipak ostaje ujedinjena. Posle dilema da li će i na koji način biti formirana nova Vlada, na jučerašnjem sastanku mandatara sa liderima pobedničkih koalicija odlučeno je da će ekspertska vlada bez političara trajati od 200 dana do najviše godinu.
Kako saznajemo, sahrani prisustvuje srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, visoka delagacija Vlade Srbije, srpski akademik Matija Bećković, Novak Đoković i veliki broj javnih ličnosti iz srpskih zemalja i dijaspore.
Amfilohije Radović rođen je na Božić 7. januara 1938. godine u Barama
Radovića u Donjoj Morači. Svetovno ime mu je bilo Risto.
Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a Bogosloviju Sv. Save u Rakovici
u Beogradu. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1962.
godine. Studirao klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u
Beogradu. Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu. Odatle
odlazi u Pravoslavnu Grčku crkvu, gde boravi sedam godina, gde se
zamonašio i služio kao sveštenik. U tom periodu, u Atini je
odbranio doktorat o Sv. Grigoriju Palami.
Posle godinu dana provedenih na Svetoj Gori, odlazi na mesto profesora na
Institut Sv. Sergija u Parizu, a od 1976. godine postaje docent, pa
redovni profesor na Bogoslovskom fakultetu Sv. Jovan Bogoslova Srpske
Pravoslavne Crkve u Beogradu, na katedri za Pravoslavnu pedagogiju
(katihetiku) sa metodikom nastave.
U maju 1985. izabran je za episkopa Banatskog. Iz Vršca prelazi na
Cetinje, gde je 30. decembra 1991. godine, ustoličen za Mitropolita
Crnogorsko – primorskog, Zetsko – brdskog i Skenderijskog i Egzarha
Pećkog Trona.
Radović je poznat po svom protivljenju održavanju Parade
ponosa, koje su LGBT organizacije okarakterisale kao govor mržnje i opravdavanje nasilja nad gej populacijom. Izjavio je da Beograd nikada
nije bio sramniji nego onda kada je održana prva uspešna parada, kada
je na ulice izašlo 6.000 policajaca da vrši nasilje i pozatvara
decu koja su tamo ustala. Amfilohije je bio i protiv održavanja iste manifestacije u Podgorici, rekavši da su sva takva okupljanja nasilje
nad savešću ogromne većine ljudi.
Radović je veoma oštro kritikovao postojanje Crnogorske
pravoslavne crkve, koju je nazivao, „zloćudnom
izraslinom“, „nekrofilskom“, „bezbožničkom“.
U leto 2005. godine Amfilohije je organizovao akciju kojom je na vrh
planine Rumije helikopterom podgoričkog garnizona postavljena metalna crkva. U govoru koji je održao kasnije, rekao je između ostalog i: „Ko
sruši taj hram, Bog ga srušio – i njega i njegovo potomstvo, i časni krst mu sudio.“ U pismu crnogorskom premijeru Igoru Lukšiću, napisao je da će ako
budu rušene crkve, biti rušene i džamije i da će doći do
krvoprolića.
U podgoričkom sudu za prekršaje je protiv mitropolita pokrenut sudski
postupak zbog govora mržnje.
Govorio je: grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski jezik.
Neka mu Gospod podari Rajska naselja. Amin
Nađa Andrejević Keleri
foto: Tanjug
