Kakav obavezni vojni rok bi mogao da bude ponovo uveden i koliko bi to ojačalo odbrambenu moć zemlje? U igri koncepta su kratke i efikasne obuke uz male promene uobičajenog života regruta.

Već za koju godinu prosečni dan vojnika na redovnom služenju vojnog roka u Srbiji mogao bi ovako da izgleda: ujutru u stroju, sa puškom i šlemom, a uveče sa porodicom uz televizor ili društvom u kafiću.

Iako je obaveza odlaska u kasarnu još daleko od naših mladića, sve češće se u javnosti otvara pitanje vraćanja obaveze služenja vojnog roka. Ove, još uvek neformalne, inicijative pravdaju se sve jačim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, kao i nedovoljnim izdvajanjima za profesionalnu vojsku.

Da ova pitanja nisu bez osnova, svedoči i namera posebne vladine radne grupe za promenu strateških dokumenata Srbije, da analizira sve prednosti i mane odmrzavanja obaveze služenja vojnog roka u kasarnama. Ovaj tim, koji čine stručnjaci više ministarstava, razmotriće sve mogućnosti, potrebe i kapacitete Vojske Srbije i regrutnog sastava, a njihov zaključak trebalo bi da bude poznat polovinom sledeće godine.

Naša zemlja je, prvi put u svojoj istoriji, dobila gotovo celu generaciju mladih koji su u život stupili bez ikakve vojne obuke. Reč je o najmanje 200.000 punoletnih mladića koji su od 2000. godine do danas dug državi odužili služenjem u civilu, odnosno kojima je upis u vojnu evidenciju bila jedina obaveza. To je drastično oslabilo rezervni sastav, koji u slučaju oružanog sukoba ima obavezu da stane pod ratnu zastavu.

Opšte služenje vojnog roka, uprkos uvreženom mišljenju, nije osobina samo siromašnih država i armija. Istina je, međutim, da je tokom poslednje dve decenije ovaj koncept napušten u većini evropskih država. Obavezni vojni rok zadržan je u Austriji, Švajcarskoj, Grčkoj, Finskoj, Danskoj, Norveškoj, Ukrajini i Moldaviji. Ovi modeli međusobno se razlikuju, a svaka država bira način popune oružanih snaga prema svojim potrebama.

* Zakletva: Ivana Grujić sa dedom Tomislavom

– Mogućnost odmrzavanja obaveznog služenja vojnog roka ne treba posmatrati kao na povratak koncepta koji je važio u JNA – ispraćaj uz veselje na jednogodišnji boravak u kasarni, daleko od kuće, uz jedno ili najviše dva odsustva – nezvanično navode u Ministarstvu odbrane, uz napomenu da ovo pitanje u Srbiji još uvek nije na dnevnom redu.

– Upravo suprotno, praksa ide u prilog kratkog vojnog roka, efikasne obuke, uz što manje promene uobičajenog načina života regruta.

Još u SRJ urađena je jedna od varijanti predloga reforme obaveznog služenja vojnog roka, koji je predviđala odlazak u kasarnu u mestu boravka, u trajanju od tri do šest meseci, zavisno od roda vojske. U središtu ovog koncepta bila je ideja da bi svaki građanin muškog pola trebalo da prođe makar osnovnu pešadijsku obuku. Složenu borbenu tehniku, za koju je obuka složenija i skuplja, u ovom slučaju preuzeli bi vojnici po ugovoru. Iako je ovaj nacrt završio pod slojem prašine neke od vojnih arhiva, na njegovim načelima funkcioniše regrutovanje u mnogim zemljama koje nisu u potpunosti prešle na profesionalni sastav.

Nema sumnje da bi eventualni budući vojni rok trebalo da bude popularno koncipiran. Postoji puno modela, koji zavise od potreba, ali i sredstava na raspolaganju. Mladićima stasalim za vojsku najprivlačnija bi bila kratka vojna obuka, organizovana kroz osmočasovni boravak u kasarni, sa slobodnim vikendima i određenom stimulacijom. Ona može da bude materijalna, ali i simbolična. Osim gole vojne obuke, vojnici bi uvežbavali i zadatke iz domena civilne zaštite, spasavanja, evakuacija…

Na sličan način služenje vojske organizovano je u Švajcarskoj, gde postoji koncept “narodne vojske”, uz jak akcenat na borbi protiv elementarnih nepogoda i spasilačkim misijama.

Vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji ima žestoke protivnike, ali i strasne zagovornike. Ministar odbrane Zoran Đorđević nedavno je izneo podatak da bi vraćanje mladića u kasarne samo u prvoj godini koštalo državu oko 70 milijardi dinara. To je iznos kompletnog godišnjeg vojnog budžeta države.

UGROŽENA POPUNA JEDINICA

Istoričar Bojan Dimitrijević, koji je kao pomoćnik ministra odbrane učestvovao u pripremi prelaska sa regrutnog sastava na profesionalnu vojsku, danas smatra da je odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka bila brzopleta.

– Osećam određenu dozu odgovornosti za taj prilično brzopleti postupak i mislim da smo na taj način u stvari izvukli jednu od poluga normalnog funkcionisanja vojske, pre svega povedeni idejom da će integracija Srbije biti nešto brža u NATO i druge bezbednosne okvire u Evropi – kaže Dimitrijević.

Vreme je, međutim, pokazalo, dodaje, da ne postoji adekvatan izvor popune mirnodopskih jedinica. Dobrovoljno služenje vojnog roka i profesionalizacija ne omogućavaju adekvatnu popunu jedinica koje danas imamo.