Briselu smetaju „migovi“!?
24. decembar 2016.
ISTRAGA U TOKU — PUTIN PORUČIO: Ne isključuje se mogućnost terorističkog napada!
26. decembar 2016.
Kakav obavezni vojni rok bi mogao da bude ponovo uveden i koliko bi to ojačalo odbrambenu moć zemlje? U igri koncepta su kratke i efikasne obuke uz male promene uobičajenog života regruta.
Već za koju godinu prosečni dan vojnika na redovnom služenju vojnog roka u Srbiji mogao bi ovako da izgleda: ujutru u stroju, sa puškom i šlemom, a uveče sa porodicom uz televizor ili društvom u kafiću.
Iako je obaveza odlaska u kasarnu još daleko od naših mladića, sve češće se u javnosti otvara pitanje vraćanja obaveze služenja vojnog roka. Ove, još uvek neformalne, inicijative pravdaju se sve jačim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, kao i nedovoljnim izdvajanjima za profesionalnu vojsku.
Da ova pitanja nisu bez osnova, svedoči i namera posebne vladine radne grupe za promenu strateških dokumenata Srbije, da analizira sve prednosti i mane odmrzavanja obaveze služenja vojnog roka u kasarnama. Ovaj tim, koji čine stručnjaci više ministarstava, razmotriće sve mogućnosti, potrebe i kapacitete Vojske Srbije i regrutnog sastava, a njihov zaključak trebalo bi da bude poznat polovinom sledeće godine.
Naša zemlja je, prvi put u svojoj istoriji, dobila gotovo celu generaciju mladih koji su u život stupili bez ikakve vojne obuke. Reč je o najmanje 200.000 punoletnih mladića koji su od 2000. godine do danas dug državi odužili služenjem u civilu, odnosno kojima je upis u vojnu evidenciju bila jedina obaveza. To je drastično oslabilo rezervni sastav, koji u slučaju oružanog sukoba ima obavezu da stane pod ratnu zastavu.
Opšte služenje vojnog roka, uprkos uvreženom mišljenju, nije osobina samo siromašnih država i armija. Istina je, međutim, da je tokom poslednje dve decenije ovaj koncept napušten u većini evropskih država. Obavezni vojni rok zadržan je u Austriji, Švajcarskoj, Grčkoj, Finskoj, Danskoj, Norveškoj, Ukrajini i Moldaviji. Ovi modeli međusobno se razlikuju, a svaka država bira način popune oružanih snaga prema svojim potrebama.
.jpg)
* Zakletva: Ivana Grujić sa dedom Tomislavom
– Mogućnost odmrzavanja obaveznog služenja vojnog roka ne treba posmatrati kao na povratak koncepta koji je važio u JNA – ispraćaj uz veselje na jednogodišnji boravak u kasarni, daleko od kuće, uz jedno ili najviše dva odsustva – nezvanično navode u Ministarstvu odbrane, uz napomenu da ovo pitanje u Srbiji još uvek nije na dnevnom redu.
– Upravo suprotno, praksa ide u prilog kratkog vojnog roka, efikasne obuke, uz što manje promene uobičajenog načina života regruta.
Još u SRJ urađena je jedna od varijanti predloga reforme obaveznog služenja vojnog roka, koji je predviđala odlazak u kasarnu u mestu boravka, u trajanju od tri do šest meseci, zavisno od roda vojske. U središtu ovog koncepta bila je ideja da bi svaki građanin muškog pola trebalo da prođe makar osnovnu pešadijsku obuku. Složenu borbenu tehniku, za koju je obuka složenija i skuplja, u ovom slučaju preuzeli bi vojnici po ugovoru. Iako je ovaj nacrt završio pod slojem prašine neke od vojnih arhiva, na njegovim načelima funkcioniše regrutovanje u mnogim zemljama koje nisu u potpunosti prešle na profesionalni sastav.
| TO BI BIO KORAK UNAZAD
Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, za čijeg mandata je doneta odluka o obustavi služenja vojske, smatra da bi ideja o vraćanju obaveze vojnog roka bila korak unazad i neodgovarajuća potrebama sistema odbrane i građana Srbije. – Umesto da u Srbiji razgovaramo o modernizaciji vojske, o nastavku procesa profesionalizacije, o uvođenju aktivne rezerve, danas se u Srbiji razgovara o vraćanju obaveze služenja vojnog roka koja se ukida u gotovo svim zemljama širom Evrope – tvrdi Šutanovac. – Pozivam sve koji su odgovorni i sve koji donose odluku da to ne čine, jer ne samo da će oštetiti sistem odbrane, već nas dovodi u situaciju u kojoj smo bili devedesetih godina ili dvehiljaditih, kada je veliki broj mladih ljudi odlazio iz zemlje ne želeći da služi vojni rok. |
Nema sumnje da bi eventualni budući vojni rok trebalo da bude popularno koncipiran. Postoji puno modela, koji zavise od potreba, ali i sredstava na raspolaganju. Mladićima stasalim za vojsku najprivlačnija bi bila kratka vojna obuka, organizovana kroz osmočasovni boravak u kasarni, sa slobodnim vikendima i određenom stimulacijom. Ona može da bude materijalna, ali i simbolična. Osim gole vojne obuke, vojnici bi uvežbavali i zadatke iz domena civilne zaštite, spasavanja, evakuacija…
Na sličan način služenje vojske organizovano je u Švajcarskoj, gde postoji koncept “narodne vojske”, uz jak akcenat na borbi protiv elementarnih nepogoda i spasilačkim misijama.
Vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji ima žestoke protivnike, ali i strasne zagovornike. Ministar odbrane Zoran Đorđević nedavno je izneo podatak da bi vraćanje mladića u kasarne samo u prvoj godini koštalo državu oko 70 milijardi dinara. To je iznos kompletnog godišnjeg vojnog budžeta države.
.jpg)
UGROŽENA POPUNA JEDINICA
Istoričar Bojan Dimitrijević, koji je kao pomoćnik ministra odbrane učestvovao u pripremi prelaska sa regrutnog sastava na profesionalnu vojsku, danas smatra da je odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka bila brzopleta.
– Osećam određenu dozu odgovornosti za taj prilično brzopleti postupak i mislim da smo na taj način u stvari izvukli jednu od poluga normalnog funkcionisanja vojske, pre svega povedeni idejom da će integracija Srbije biti nešto brža u NATO i druge bezbednosne okvire u Evropi – kaže Dimitrijević.
Vreme je, međutim, pokazalo, dodaje, da ne postoji adekvatan izvor popune mirnodopskih jedinica. Dobrovoljno služenje vojnog roka i profesionalizacija ne omogućavaju adekvatnu popunu jedinica koje danas imamo.
| ŠTA MLADI MISLE O MOGUĆEM UVOĐENjU REDOVNOG VOJNOG ROKA
VOJSKA NIJE ZA MAMINE MAZE VOJSKA nije za svakoga, tvrdi današnja omladina. I dok se njihovi očevi sa setom sećaju vojničkih dana, koji su od dečaka pravili muškarce, mladi na mogućnost uvođenja redovnog vojnog roka gledaju dvojako. Neki veruju da bi u vojsci dosta naučili, stekli prijatelje za ceo život, ojačali volju, disciplinu. Smatraju da je služenje vojnog roka dužnost svakog Srbina. – Velika je čast služiti otadžbini, obući iniformu – priča 17-godišnjak Andreja M., gimnazijalac iz Mladenovca. – I sam razmišljam da upišem Vojnu akademiju. Ako je ne upišem, sigurno ću se prijaviti na dobrovoljno služenje vojnog roka. Njegovo mišljenje deli i Aleksa T., beogradski srednjoškolac, kome i otac i deda imaju činove. Želi da ide njihovim stopama i ne razume drugove koji mu govore da je bolje da završi Elektrotehnički fakultet i ode u beli svet. Kaže i da su mu pojedini drugari previše razmaženi, nedisciplinovani, prave mamine maze. Zbog takvih bi, tvrdi, voleo da se uvede redovno služenje vojnog roka. Dosta je i onih neodlučnih, koji bi vojsku samo „probali“. Znaju da sve ima svoje dobre i loše strane, ali u armiji ne bi želeli da se dugo zadržavaju. Koliko da „pokupe“ koju dobru priču za društvo. – Uvođenje redovnog vojnog roka je nepotrebno – govori Nikola R. – Želim da studiram i nemam vremena da izgubim godinu zbog uniforme. Verujem da vojska ojačava karakter, ali bih voleo da imam izbor. Mogućnost da u kasarni provedem tri meseca, kada mi ostane jedan-dva ispita do diplome, prihvatljiva mi je. Godinu, nikako! Ima i onih koji ne veruju da će biti veći muškarci ako pušku okače o rame. Govore da su već sada dovoljno sposobni. – Ne želim da mi drugi govore šta i kad da radim. Da ustajem u cik zore, čistim toalete, i stojim na kiši na Pasuljanskim livadama. Šta će mi to? Da se ja pitam, u vojsku nikada ne bih otišao – iskren je mladi Nikola, učenik trgovačke škole. (S. B. M.) |
