Irinej će biti prvi poglavar SPC koji će počivati u kripti ovog velelepnog hrama, koji je nedavno završen i to najviše njegovom zaslugom. A on je želeo da taj prvi bude patrijarh Varnava, odnosno da se u kriptu već ove godine prenesu i sahrane posmrtni ostaci patrijarha Varnave, jer je u njegovo vreme započeta izgradnja hrama. Želeo je da mu se na taj način oduži. Druga želja, poznata je svima, o njoj je i sam govorio pre mesec dana, da se osveti Svetosavski  hram u prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina – kaže naš izvor iz SPC, dodajući da je velika tuga što je patrijarh preminuo kada je bio samo na korak od ostvarenja tih skromnih želja, koje su sada njegov amanet srpskom narodu.

Osim po ogromnoj zasluzi za završetak Hrama, čija je izgradnja započeta pre oko 100 godina, preminuli patrijarh Irinej ostaće upamćen i po tome što je uspeo da očuva jedinstvo Crkve u teškom vremenu, ali i po odluci koju je doneo Sabor SPC da se Kosovo i Metohija nikada ne priznaju kao teritorija nezavisna od Srbije.

– U odnosu na prethodnog patrijarha Pavla, koji je u narodu ostao upamćen kao harizmatik i svetitelj, ljudi će Irineja pamtiti po tome što je sprečio da se Crkva raspadne i što se borio za Kosovo. Bio je voljen, bez obzira na to što je u pojedinim medijima mnogo više napadan od patrijarha Pavla.

Unuk nosio krst i plakao

Sin patrijarhovog pokojnog sinovca, koga je on zvao svojim unukom, juče je išao ispred kovčega u kojem je bilo telo patrijarha i nosio njegov krst tiho plačući. Ovaj mladić, kažu nam iz SPC, bio je veoma vezan za Irineja, jer je on vodio računa o njegovoj porodici i uvek im pomagao.

Patrijarh srpski Irinej

Treba li podsećati da je poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej (Gavrilović) rođen je u selu Vidova, kod Čačka, 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane.

Na krštenju je dobio ima Miroslav. U Vidovu je završio osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku, Bogosloviju u Prizrenu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Potom je postavljen za profesora Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora, oktobra 1959. u manastiru Rakovica, prima monaški čin od patrijarha Germana, dobivši na postrigu ime Irinej.

Dok je službovao kao profesor u Prizrenskoj bogosloviji, upućen je na postdiplomske studije u Atini. Za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrog postavljen je 1969. godine, odakle se, zatim, vraća u Prizren gde je postavljen za rektora bogoslovije.

Sa te dužnosti je, 1974. godine izabran za vikarnog episkopa (pomoćnika) patrijarha, sa titulom episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije izabran je za episkopa niškog, gde služi sve do postavljenje za patrijarha.

Kako se još navodi u zvaničnoj biografiji, u vreme njegovog stupanja na patrijaršijski tron, u izgradnji je bilo oko 40 hramova na teritoriji Niške eparhije, sa približno istim brojem crkava u obnovi.

U 1998. godini, prvi put posle pola veka, za hramovnu slavu niške Saborne crkve – Duhove, obnovljena je velika litija ulicama Niša.

Kao poglavar, isticao je važnost završetka radova na Hramu Svetoga Save, u Beogradu, na Vračaru.

MILANSKI EDIKT

SPC je obeležila 1.700 godina od Milanskog edikta. U proslavi su, uz predstavnike pomesnih pravoslavnih Crkava, učestvovali patrijarsi – vaseljenski Vartolomej i ruski Kiril. Za centralnu manifestaciju odredjen je Niš, mesto rođenja cara Konstantina koji je dozvolio slobodu veroispovesti za hrišćane.

Patrijarh Irinej nasledio je tron SPC u mirnodopsko vreme, ali sa dosta izazova. Izabran je 22. januara 2010, na saboru u Beogradu, kao njen 45 poglavar.

U pristupnoj besedi je istakao da nema svoj program već je to „program Crkve“, podsetivši na poruke iz Jevanđelja i kako očekuje od braće mitropolita i episkopa za zajednički krmare Crkvom Hristovom i privedu „tihom i mirnom pristaništu“.

Međutim, šira javnost je videla jasno nesaglasje u vrhu Crkve kada je dodelio Orden Svetoga Save predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, odajući mu priznanje za kosovsku politiku.

Zbog toga su neki arhijereji, prvenstveno mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije negodovali, smatrajući da je ta politika protivna nacionalnim interesima, ali je bilo i u drugim prilikama javnih istupanja pojedinih vladika koja su odudarala od patrijarhovog mišljenja.

Na istoj proslavi u Beogradu, posvećenoj jubileju – osam vekova autokefalnosti SPC, patrijarh Irinej je uručio odlikovanje i vodećem političaru iz Republike Srpske Miloradu Dodiku, prema kojem takodje nije krio naklonost.

Opoziciji u Srbiji, okupljenoj u Savezu za Srbiju, zamerio se kada se usprotivio višemesečnim protestima u Beogradu i drugim gradovima.

Kosovo je bilo neizostavan deo patrijarhovih obraćanja, odražavajući stav Sabora kakav je upućivan vlastima sa zasedanja ovog najvišeg crkvenog tela, kojem je kao poglavar predsedavajući.

Patrijarh Irinej je ponavljao da se Srbija ne sme odreći Kosova, jer je onda nepovratno izgubljeno, dok se ono što je oteto može jednom i vratiti, uporedjujući ga, po simboličnom značenju, sa Jerusalimom.

Govoreći o međunarodnim političkim dešavanjima, imao je običaj da kaže kako Srbija svoj mali brod treba da veže uz veliki ruski.

Ubrzo po izboru uručio je u Beogradu Orden Svetog Save, tada, premijeru Rusije Vladimiru Putinu, koji mu je dodeljen ranije na predlog patrijarha Pavla.

Zbog dešavanja na međunarodnom crkvenom, ali istovremeno i političkom, planu u SPC je ušla strepnja – može li se ukrajinski spor izmedju Vaseljenskog patrijarha i Moskovske patrijaršije preliti na njene delove u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori ali i šire u dijaspori gde ima svoju organizaciju.

Patrijarh Irinej je bio jasan u stavu kako SPC smatra da je Ruska crkva u pravu kada optužuje patrijarha Vartolomeja da je „upao u njeno kanonsko područje“ u Ukrajini i pojedinim crkvenim organizacijama dao autokefalnost mimo pravila.

Jedno opterećujuće pitanje dobilo je sa patrijarhom Irinejom i papom Franjom novi momenat, barem kao mogućnost da se dve strane direktno pogledaju i jasnije čuju. Formirana je Mešovita katoličko pravoslavna komisija, kako bi predstavnici Hrvatske biskupske komisije i SPC razmotrili ulogu kardinala Alojzija Stepinca, povodom njegove kanonizacije.

„Irinej je veliki patrijarh. I Irinej mi je pomogao. Osnovali smo zajedno istorijsku komisiju. Radili smo zajedno. Jer, i Irineja i mene zanima jedino istina. Ne pogrešiti“, rekao je papa, odajući veliko priznanje poglavaru SPC.

KORONA UDALJILA VERNIKE

Ovu godinu, skoro u potpunosti je i SPC obeležila korona. Nedavno je preminuo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, prethodno vladika valjevski Milutin, zaraženo je nekoliko episkopa.

Patrijarh Irinej je služio za najveći praznik – Uskrs, u praznom hramu Svetog Save, na Vračaru. Čula su se različita mišljenja da li se pričešćivati iz jedne kašičice, ostati kući kako država nalaže ili ići na liturgiju.

Prilikom obeležavanja decenije na tronu poglavara, rekao je da „živimo u vremenu kada nije lako biti na nekom visokom položaju, pa tako nije jednostavno ni biti patrijarh“, ali da se trudio i činio sve što je u njegovoj moći da Crkvu vodi ispravnim putem.

Pravila predvidjaju da se novi patrijarh bira na Saboru, „apostolskim načinom“, žrebom, između tri kandidata sa najviše glasova. Prilikom prethodnog izbora, najviše glasova je dobio mitropolit Amfilohije.

Do izbornog Sabora, odredjuje se, u skladu sa Ustavom SPC, mestobljustitelj, odnosno čuvar trona za vreme dok je patrijarh odsutan.

Puna titula poglavara SPC glasi Njegova Svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko – karlovački i patrijarh srpski.

Nađa Andrejević Keleri