Sinoć je na sceni „Ljuba Tadić“ u JDP premijerno izveden Sofoklov „Edip“ kome je u punom zamahu karijere ušao 

pod kožu Milan Marić

U tragediji o Edipu, sinu tebanskog kralja, kome su prorekli da će ubiti oca i oženiti se majkom, naslovnu ulogu je oživeo Milan Marić a Jokastu Nataša Ninković.

Kako smo saznali, „Edip“ je najviše rađen 1939. i 1968. godine, u jako zanimljivim i burnim momentima za ceo svet.

• Ova drama je jedan suštinski triler, svaki odgovor otvara nova pitanja, da ne govorim o tome koliko je tek uzbudljiv i veliki izazov igrati Edipa. U sat i po vremena, koliko traje naša predstava, šta se sve desi unutar čoveka, gde on ide, do kakvih spoznaja dolazi, to je totalni rolerkoster. Uzbudljivo i duboko psihološko preispitivanje istine o vladarima, ljudima, demokratiji, odlukama, autoritetima, i mislim da je jako bitno što je JDP uradilo „Edipa“ – istakao je Marić o radu na ulozi.

Kultnu priču o tebanskom kralju, Vito Taufer, slovenački reditelj, smestio je u kontekst našeg vremena.

– Hteo sam da postavim antičku dramu na način koji bi publici bio zanimljiv kao nešto savremeno, što nas se danas tiče. Nisam dugo bio u Srbiji i smatrao sam da nemam pravo da radim temu koja se direktno tiče društveno-političke situacije, takvu predstavu ne bih radio ni u Sloveniji, pa sam razmišljao o nečemu univerzalnijem.

Radnja ove drame, kako je naveo, počinje kugom, to je priča koja se poslednjih godina tiče svih nas u kontekstu svetske zdravstveno-političke krize, pa i kao metafore jedne bolesne civilizacije.

Radnja predstave je smeštena u kafanu na Balkanu u kojoj briljira folk trio. Pored Edipa i Jokaste tu je Kreont koga tumači Srđan Timarov , Bojan Dimitrijević (Tiresije), Aleksandar Đurica (Sveštenik), Miloš Samolov (Horovođa), Nebojša Ljubišić (Pastir), Zoran Cvijanović (Glasnik iz Korinta), Joakim Tasić (Glasnik sa dvora), Marko Radojević (Pevač).

Predstava je pred publiku donela modernu verziju Sofoklove drame koja apsolutno korespondira sa aktuelnim bizarnostima političkih i vojnih elita na globalnom nivou ali i sa prepoznatljivim folklorom Balkana.

Upravo živo izvođenje kafanske muzike na sceni spaja univerzalnu aktuelnost antičke drame sa svim balkanskim fatalnostima.
Rediteljski koncept kriminalističko-psihološkog trilera, držao je publiku u neizvesnosti do kraja predstave. Zbog čega nam je sat ipo prošlo za tili čas. Protagonisti predstave nagrađeni su ovacijama. Aplauzom su vraćani više puta na scenu, čime su potvrdili da je JDP bilo i ostalo jedno od najvažnijih pozorišta, kako domaće scene, tako i šire.

Nađa Andrejević Keleris