On je, međutim, na početku konferencije za novinare imao potrebu da razjasni pisanja nekih medija s jeseni prošle godine koji su se pitali da li je Kustendorf privatni festival.

– Odgovaram da nije. To je festival Ministarstva kulture i informisanja na kojem naša mala firma pokušava da održi onaj nivo koji je započet pre 12 godina – objasnio je reditelj. Kako je ministar kulture Vladan Vukosavljević otkrio, za Kustendorf je izvdojeno 25 miliona dinara, „a da je bilo više para, pomogli bismo i više“.
Kvalitet festivala, nastavio je Kusturica, meri se po dobrim radionicama, kvalitetnim gostima i „impozantnom broju od 718 prijavljenih studentskih filmova, za razliku od prvog festivala kada je bilo 140 prijava“, napomenuo je Kusturica.
Od toga je za takmičarski program odbrano 21 ostvarenje: 15 igranih, tri dokumentarna, dva animirana i jedan eksperimentalni kratkometražni, autora iz Švajcarske, Australije, Srbije, Norveške, Republike Srpske, Poljske, Rusije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Meksika, Španije, Makedonije, Turske i sa Filipina.

Srpsku kinematografiju će predstavljati „Kostakurta“ Saše Karanovića i „Jesenji valcer“ Ognjena Petkovića.

U okviru programa „Savremene tendencije“ biće prikazani filmovi „Srećan kao Lazaro“ Aliče Rorvaher, „Dogman“ Matea Garonea, „Papa Franja: Čovek od reči“ Vima Vendersa, „Bliski neprijatelji“ Davida Olofena, „Nežna ravnodušnost sveta“ Adilhana Jeržanova i „Dečaci ne plaču“ braće Damijana i Fabija Dinoćenca.

„Retrospektiva velikana“ posvećena je Metu Dilonu, u čiju čast će biti prikazan „Dragstor kauboj“ Gasa van Santa, Seržiju Lopesu (Vestern) i Slavku Štimcu (Sjećaš i se Doli Bel?“, „Vuk samotnjak“).

Takođe, u okviru ove programske celine održaće se i projekcije filmova Miloša Formana „Svlačenje“ i Bernarda Bertolučija „Dvadeseti vek“, autora koji su nas ove godine napustili.

Američki glumac Met Dilon održaće radionicu na festivalu, a sem njega gosti će biti i glumci Serđi Lopes, Slavko Štimac, Adrijano Tardiolo i Luka Čikovani (iz filma „Srećan kao Lazaro), reditelji braća Dinoćenco, Olofen i Jeržanov i producent Andrea Gambeta (Papa Franja).

U selekciji „Novi autori“ biće predstavljen prvi dugometražni film crnogorskog reditelja Ivana Salatića „Ti imaš noć“, dok će specijalnu projekciju imati i film „Devojke u igri“ Aline Skšeševske.

O nagradama (zlatnom, srebrnom i broznanom jajetu) odlučivaće Dijana Požarskaja, ruska glumica, Slobodan Despot, izdavač i pisac srpskog porekla koji piše na francuskom i Tankred Ramon, francuski reditelj dokumentarnih filmova. Nagradu „Vilko Filač“ za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Almatje.

– Ovi filmovi su nastali u vremenu kada se jedva i zna šta je danas film i kada obična poseta prijatelju u kuću vaš pogled odvuče na veliki ekran u kome jedno sedmogodišnje dete skroluje stotine i stotine naslova, pokušavajući da odabere film. Ja se samo pitam, ko će u budućnosti biti taj koji će mu preporučiti jedan od tih filmova? Bojim se da to niko neće moći da uradi. Nova tehnologija nam nalaže potpuno otuđenje koje će doći jednog dana sa veštačkom inteligencijom pa će neki čovek – iako i danas ima reditelja koji ne dolaze na snimanje – jednostavno da isprogramira šta se tamo (na setu) dešava. Sve su to crne perspektive protiv kojih se ovaj festival bori – rekao je Kusturica.

Na pitanje novinara da li je on taj koji će zaustaviti skrolovanje, konstatovao je:

– Mogu da govorim samo o svojim osećanjima a ona su najbolja mera. Festivali su sigurna kuća filmova i oni će ostati i onda kad Netfliks preuzme sve, on pobeđuje sto posto. Problem je mentalne prirode. To skrolovanje kroz naslove. Tu bi tebalo da svako dete ima po jednog vodiča ali će, u vremenu koje dolazi, izgubiti vodiče, jer teško će vodiči da postoje ako ne budu deo obrazovanja ili imuniteta koji će ti mozgovi da steknu vlastitim naporima – istakao je Kusturica i dodao:

– Lepo je što su svi filmovi koju su nekad rađeni sada dostupni (na Netfliksu), problem je samo što se receptura opstanka vezuje jedino i isključivo za uspeh. Imali smo reditelje koji su nekad živeli u seni velikih reditelja za koje smo posle toga otkrili da su bili veliki a kako vreme u kojem su živeli nije baš bilo naklonjeno njihovom viđenju sveta. Naša scena je opterećena prigodnim filmskim događajima i nema svoju autorsku disciplinu, jer ona nije podstaknuta u meri u kojoj bi trebalo da bude; da računamo da autori koji naprave dobar film na početku mogu da izdrže i ispituju i u svoje filmove ugrađuju socijalne, individualne, egzistencijalne i sve ostale aspekte koji su filmovi nekad imali a koji, kao što pokazujemo i biramo po festivalima, još uvek postoje. Pitanje opstanka će uključivati taj lični i opšti element. Šta će sa filmom biti, to niko ne zna – ocenio je naš autor.

On je pomenuo je oduševljenje mladih autora koje, prvo, dočeka tradicionalno srpsko gostoprimstvo, a onda ne mogu da veruju da im je neko platio avionsku kartu da dođu iz Australije ili Argentine.

– Kako mi kažu, za njih je taj događaj neponovljiv. Od svih dosadašnjih mladih gostiju pet autora je napravilo svoje prve celovečernje filmove i ulaze u trku za druge. Radionice i naš festival to ne mogu da im garantuju, ali važno je da se nađu u ambijentu koji liči na film a Mećavnik pomalo liči na film – istakao je Kusturica.

– Ovo je jedini festival gde sto do stola sede oni koji su realizovani preko svake mere ili u meri u kojoj to nazivamo uspehom i oni koji žele da budu uspešni. Nažalost, kinematografija više nije autorski komercijalna, postaje sve više tržišna i eliminiše ono što smo mi nekad zvali snaga autora, ali mi iapk pokušavamo da ostavrimo prostor u kojem će mladi autori da se zagledaju u budućnost i vide da ne mora sve da se režira kao reklame i da ne mora sve da bude urađeno kako govori mejnstrim, nego da postoji slobodno uverenje i percepcija vremena i prostora koja mora da bude posebna da bismo nekog autora prepoznali – poručio je naš reditelj.

On je priznao da je i sam u jednom trenutku osetio kako je žrtva koju je davao filmu bila preko svake mere izražena i kako je praviti film jedno „dranje kože“.

– Onda sam krenuo više u muziku a potom shvatio da moram filmu da se vratim peko festivala. I da sada krenem ponovo, sigurno bih isto napravio jer je magija Mećavnika deo tog festivala. Da se održava u nekom kulutrnom centru ne bi bio to što jeste jer radionice i festival čine ambijent. Napraviti dobar film nije isto što i napraviti vodoskok. Film ne sme da se tretira kao prigodna tvorevina, mora da proizađe iz nekog dobrog raspoloženja. Za to imamo potvrdu u svim talasima evropskih filmova koji su postojali a sada su „ubiveni“, od neorealizma, poljskog realizma, novog talasa jednog, crnog talasa jednog, drugog, pa američkog i sad živite u vremenu kad tih talasa nema, postoji samo opštost u kojoj stidljivo poneko izviri iz te vode svojom zastavom i ponovo nestane. Utoliko je pitanje filma pitanje ambijenta a naš ambijent je izrodio već pet ili šest mlaidh autora koji su napravili vrlo lične filmove. Jedini rezultat koji se danas računa je zlatna medalja i prvo mesto, a nažalost film je sve više postao tvorevina koju upoređuju sa sportom i sportskim jezikom. Festivali postaju prostor za reklamiranje. Najvažnija nagrada u Evropi danas (Zčatna plama) na svom postolju ima sponzora „Šopar“ (Chopard), ali mislim da treba biti optimista i poverovati da će u tom zbiru mogućnosti neko opet izaći sa svojom zastavom i naparaviti novi talas evropskog filma. A mi smo tu da pomognemo koliko je moguće.

Muzički program

Svake večeri nakon projekcija i radionica koncerti muzičkih grupa upotpuniće noćni život Kustendorfa. Ove godine gosti su Orkestar narodne muzike braće Advahov Valeriju i sastav „Kaskaval & Kristi Traktor“ (orkestar od skoro 40 muzičara) iz Moldavije, Vinicio Kaposelo, najpopularniji etno rok muzičar iz Italije, holandsko-srpski ansambl „Jovan Pavlović i Marko Marković bras bend“ sa 15 harmonikaša i jednim trubačem, kao i stari znanci „Kal“ i Bilja Krstić i „Bistrik“.

Izložbe na Mećavniku i Andrić gradu

Tokom trajanja festivala u galeriji „Kapor“ biće postavljena izložba akademskog slikara Ratka Lalića, a deo programa festivala je i izložba fotografija povodom 70. godišnjice Visoke državne škole za film, televiziju i pozorište iz Lođa. Takođe, u Andrićgradu, u galeriji Lubarda, će biti otvorena izložba slika i mozaika akademske slikarke Bisenije Tereščenko.

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf 2019. ugostiće proslavljene autore, glumce i muzičare kao i brojne mlade filmske autore i studente filmskih škola iz celog sveta i druge eminentne goste iz sveta filma.

Izvor: Blic.rs, Avalainfo.net