Ono što Nađu Andrejević Keleris izdvaja od ostalih srpskih novinara jeste činjenica da je jedino njoj pošlo za perom da intervjuiše sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore pretočila je u knjigu „Oci otaca“, koja je nedavno promovisana u kući „Djure Jakšića“ u Skadarliji.

O samom nastanku knjige, Nađa je istakla da je kao novinar “NIN – a, godinama pratila Crkvu i bila u prilici da više puta razgovara sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom. Svaki put je, pored ostaloga ,patrijarh rekao nešto važno i nezaboravno o prilikama i ljudima na Kosovu i Metohiji, ističući da se iz tragedije kosovskih sukoba može i treba izaći na dostojanstven način.
Bližila se dve hiljadita godišnjica od Hristovog rođenja i patrijarhov odlazak u Jerusalim. Smatrala sam da je kraj jednog milenijuma vreme za svođenje računa i trenutak da dobijemo odgovor na pitanje šta je dve hiljade godina hrišćanstva donelo čovečanstvu. Pravi odgovor na to pitanje očekivala sam od prvog među jednakima, a to je Njegova svesvetost vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji stoluje na Fanaru u Turskoj.

Vartolomej inače ne daje intervjue, ali imala sam blagoslov, dobru volju i preporuke našeg patrijarha Pavla i njegovog kabineta.
Baš pred bombardovanje 1999. godine Vartolomej je posetio Srbiju. Tada smo uradili ekskluzivan intervju koji je imao velike odjeke u našoj javnosti. Delove tog intervjua preneli su mnogi beogradski mediji, čak i udarni dnevnik RTS.
Naš napaćeni i bombardovani narod bio je gladan utehe i podrške pravoslavnog sveta. Shvativši da duhovnici daju veliku snagu i nadu za bolje sutra, odlučila sam da intervjuišem i ostale pravoslavne patrijarhe.
Na moje pitanje šta je hrišćanstvo donelo čovečanstvu za dve hiljade svog postojanja, vaseljenski patrijarh je istakao:

“Hrišćanstvo je ponudilo i nastavlja da nudi najverodostojniji model života za čoveka i društvo, jer je u Hristovoj ličnosti otelotvoren najautentičniji dijalog čoveka i Boga i suštinski njegov odnos sa svetom, tako da čovek sačuva svoju duhovnu ravnotežu i da ne sklizne na duhovne stranputice imaginarnih ideoloških ideala ili utopijskog društvenog raja. Društveni realizam hrišćanske poruke nalazi svoje ostvarenje u duhovnom životu Crkve, koja daje najdublji smisao i drugim duhovnim i društvenim čovekovim traganjima”.

Poseban utisak na Nađu, kako sama kaže, ostavio je razgovor sa jerusalimskim patrijarhom Njegovim blaženstvom gospodinom Diodorom. Poruke iz nebeskog grada su odzvanjale u duši svakog pravoslavca. Velika mistika se dešava svake godine na Veliku subotu kada patrijarh jerusalimski ulazi u Hristovu grobnicu i postavlja 33 sveće na mramornu ploču. Zatim pada ničice i moli se dok se sveće same ne upale. Svešteno uzbuđenje je jezgrovito opisao prilikom prizivanja Svetog ognja.

-Zbirka razgovora sa duhovnim ocima pravoslavnih naroda, koje predvodi patrijarh vaseljenski gospodin Vartolomej prvorazredni je novinarski poduhvat, istakao je profesor dr Radomir V. Popović, u recenziji koju je napisao. Naglasivši da su po prvi put, na jednom mestu, iz ruku pronicljive novinarke sakupljeni razgovori sa poglavarima skoro svih pomesnih pravoslavnih crkava. Iako spada u srednju generaciju autora, nije pogrešno reći da je obavila posao karijere.

Zato ne treba da čudi što među novinarima i publicistima Nađa važi za jednog od najboljih poznavalaca Srpske pravoslavne crkve, njene prošlosti i sadašnjosti. Iza Nađe je mukotrpan novinarski rad okrenut pravoslavlju, čestim odlascima na KIM – u i obilasku preostalih srpskih manastira, jer dajući podršku preostalim monasima i malobrojnim Srbima je jedino što nam je, kako kaže – preostalo. Nađa je prodorna, uporna, a istovremeno mirna i spokojna, što je u suprotnosti sa njenom izuzetno ekstravagantnom pojavom.

Nadja Andrejevic u razgovoru sa vaseljenskim patrijarhom gospodinom Vartolomejom

Na putu ka svom cilju, autorka je iskusila i dežurne „remetilačke“ faktore, i bila prinuđena da isproba svoju hrabrost i upornost.

– Iza mene je zaista mukotrpan novinarski rad. Mnogi su želeli da „stignu“ vaseljenskog patrijarha, ali im to nije pošlo za rukom. Blagoslov počivšeg patrijarha Pavla mi je mnogo pomogao, a i sami ljudi iz njegovog kabineta. Intervju sa Vartolomejom mi je otvorio dveri svih pravoslavnih crkava širom sveta. Jer, „stići“ prvog među jednakima nije ni lako, ni jednostavno.
Neprijatnost sam doživela i prilikom njegovog objavljivanja u NIN – u. Tadašnji „ninovci“ su bili puni sebe, sa sujetama do neba. Nisu verovali da ću uspeti da intervjuišem ni srpskog, a kamoli vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. U prelomu je došlo do prave pometnje. Tadašnji glavni i odgovorni urednik NIN – a Stevan Nikšić se sa punim pravom potpisao ispod intervjua, iako je taj ekskluzivni intervju moje delo, a ne njegovo. Nakon doživljenog šoka, zahtevala sam da intervju bude potpisan samo mojim imenom u suprotnom ga povlačim. Shvativši da sa mnom nema šale, intervju je potpisan samo mojim imenom i plaćen mi je kao ekskluziva sa dve „ninovske“ plate.

Intervjui sa skoro svim patrijarsima sveta, davali su veliku podršku SPC i srpskom narodu!?

– Naravno, to potvrđuju naslovi razgovora: „Nada će pobediti“„Ulazak u doba nade“, „Ima li izlaza za Srbe“, „Pravoslavlje nije u nemilosti Zapada“, „Molim se za vas“, „Poruke iz nebeskog grada“, „Saosećamo sa Srbima“…

Zahvaljujući Vašoj novinarskoj upornosti, za života patrijarha Pavla, dobili ste blagoslov da priredite knjigu „Kosovska iskušenja“ o njegovim porukama i poukama!?

– Ta knjiga je jedini dokaz višedecenijske borbe patrijarha Pavla koji je uvek isticao da se samo na dostojanstven način može i treba izaći iz tragedije kosovskih sukoba. Odnosno, da u svakoj prilici, budemo ljudi a ne neljudi.

Jer, u nastojanju da intervjuišem sve poglavare pravoslavnih pomesnih crkava na svetu, tri puta sam razgovarala sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim Gospodinom Pavlom i svaki put je, pored ostaloga, rekao nešto važno i nezaboravno o prilikama i ljudima na Kosovu i Metohiji. Pomislila sam: kako bi to lepo bilo kada bi sve što je o zbivanjima u toj pokrajini rekao u besedama, propovedima, intervjuima i ostalim izjašavanjima, bilo sabrano na jedno mesto, među korice jedne knjige!

Najpre si tražila blagoslov!?
– S pristankom Njegove svetosti patrijarha Pavla i uz svesrdnu pomoć gospode protođakona Momira Lečića, šefa patrijarhovog Kabineta i đakona Nebojše Topolića, sekretara patrijarhovog, ja sam se naoružala strpljenjem i smernim višemesečnim radom. Zatim je patrijarh, odgovoran i zapitan o svakoj rečenici i reči, izvesno vreme radio na mom izboru. U knjizi je samo deo izjašnjavanja, beleženih od onog dana kad je vladika Pavle (Stojčević) ustoličen kao četrdeset i četvrti duhovnik na tronu Svetog Save.
Ako se ne varam, prvo izdanje „Kosovskih iskušenja“ završilo je u državnim ustanovama, ali je doživelo pet izdanja!?
– Nažalost, i srpsko i englesko izdanje pojavilo se nakratko samo u nekoliko knjižara, a zatim su oba bila prosleđena državnim ustanovama koje su se, iz potrebe, iz obaveze i moranja, bavile kosovsko – metohijskim temama. Ali, peto izdanje „Kosovskih iskušenja“ pojavilo se u trenutku kada je sve u vezi Kosova još nejasnije i još neizvesnije, kako za Srbe i Albance, tako i za ceo svet.

Zahvaljujući „Kosovskim iskušenjima“ svet će uvideti ko smo, šta smo i kolika je cena našeg pravoslavlja!?
– Baš kao što naš patrijarh kaže, treba da budemo ono što u svojoj osnovi jesmo: narod Jevrosime majke, čojstva i junaštva, „jetrvice adamskog kolena“ – narod sevapa, pravičnosti, istinoljublja, a ne narod inata, ljutih kavgadžija i hajdučija. Borben, ali nikad ratoboran, da brani svoje a ne da osvaja i osvete čini.
Mnogi danas hoće da budu Evropa i dobro je što to hoće, o tome je patrijarh često govorio!?
– Kao svetosavski narod mi smo u Evropi već vekovima, i to u onoj uzvišene duhovnosti koja je od Istoka išla ka Zapadu. Mi smo u njoj ne samo sa sazvežđima svojih svetinja, već i sa jednim od prvih evropskih zakonika, Dušanovim. U njemu je i zakonik narodne mudrosti, jezika, sveg našeg istorijskog i duhovnog postojanja.

BELEŠKA O PISCU

Nađa Andrejević Keleris, rođena je u Zemunu 1967. godine. U Beogradu je završila Trinaestu gimnaziju – novinarski smer, studirala Jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i diplomirala na Pedagoškoj akademiji (Učiteljskom fakultetu) u Beogradu.

Iza nje su tri decenije novinarskog rada. Prvo novinarsko iskustvo stekla je u Politici, Ilustrovanoj politici, NIN – u, Intervjuu, TV – Reviji, Bazaru… najuglednijim politikinim izdanjima, da bi 1990. godine bila u prvom timu osnivača TV Politike, na kojoj je vodila autorsku emisiju: VERA I KULTURA.
Pisala je za mnoge beogradske listove: Blic, Građanin, Nacional, Balkan, Kurir, Tabloid, Ekskluziv, Svedok, Večernje novosti, Pravdu, Reporter, Press, Nezavisne novine iz Banja Luke… Vlasnik je i urednik portala Avalainfo.net.
Među novinarima i publicistima Nađa Andrejević Keleris važi za jednog od najboljih poznavalaca Srpske pravoslavne crkve, njene prošlosti i sadašnjosti. Ono što je izdvaja od drugih kolega – novinara, jeste činjenica da je jedini srpski novinar koji je intervjuisao sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore, pretočila je u knjigu „OCI OTACA“, koja je pred vama.
Sa blagoslovom počivšeg patrijarha Pavla, napisala je „KOSOVSKA ISKUŠENJA“, koja su prevedena na engleski i doživela pet izdanja. Kroz intervjue koje je radila sa srpskim javnim ličnostima, nastala je knjiga „OTIMANJE KOSOVA“, rak – rani celog srpstva.
Član je oba Udruženja novinara Srbije. Živi i radi u Beogradu i na Avali. Majka je Lori, Tini i Niki i Vukova baka.