Šesto festivalsko veče „Pozorišnog proleća“ u Šapcu, „Hroniku palanačkog groblja“ izvelo je Kruševačko pozorište

Sinoć je u okviru Četvrtog „Pozorišnog proleća“ na sceni Šabačkog pozorišta izvedena „Hronika palanačkog groblja“, Isidore Sekulić, u režiji Ivana Vukovića. Odličnu dramatizaciju uradila je Jelena Mijović, a scenografiju osmislila Marija Kalabić.

Kako saznajemo, ovo delo naše avangardne Isidore Sekulić postavljeno je po prvi put na scenu. Isidora je prema rečima Ivana Vukovića menjala uglove gledanja na istu stvar. U uvodu ona postavlja pitanje opstanka i produžetka našeg društva. U ono vreme biti žena i pri tom akademik, koja vidi problem našeg društva da ni jedna porodica ne može da poveže do tri generacije. Da se napravi nešto snažno. Kad ne može u porodici to da se napravi, ne može ni u društvu, niti državi. Shvata da ni jedan sistem vrednosti ne može da se napravi. Isidora se pita – zašto svako malo u Srbiji ljudi kreću iz početka?

Kroz Hroniku ona prati priče sa Zemunskog groblja, koje je bilo deo Austo – Ugarske teritorije. To su priče sa groblja, sa daće, to je najdokumentarističkija stvar koju je Isidora uradila i ta tema joj je najosetljivija. Ta ljubav prema tim pričama koje nisu više važne, jer su na grobljima. Koga briga za njih? Ali tu se negde krije odgovor od prošlosti od koje bežimo, istakao je Vuković.

Čika Avrama je tumačio Bojan Veljović, učitelja Branka – Nebojša Vranić, Palanku – Marija Gašić, u ulozi Srećka, Josifa Vlaovića i Mije našao se Aleksandar Vučković, Kostu Zemljotresa i Tomu igrao je Nikola Rakić, Seku, Leksu i Soku bravurozno je iznela na svenu Suzana Lukić a Ristanu, Ružu Ciganku i Kodu tumačila je Ema Stojanović.

Nađa A. Keleris