Tači dobio korpu od SAD, nema više podrške, samim tim ni para…

Kosovo svoj budžet puni stranim donacijama koje su od januara prošle godine do septembra iznosile 182,3 miliona evra, što je za oko sto miliona evra manje u odnosu na isti period 2015. godine. Na putu do kase neke međunarodne institucije, Kosovu kao još međunarodno formalno nepriznatoj državi stoji Srbija.

Direktan poziv Hašima Tačija Rusiji i Španiji da priznaju Kosovo različito se tumači iz srpskog i albanskog ugla. Dok srpski analitičari u tome vide „očajnički vapaj“ Kosova, koje je ostalo bez podrške svog mecene Amerike, što znači i bez para, albanski komentatori na ovo gledaju kao na „diplomatsku zrelost kosovskog predsednika“.

Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, veruje da je Amerika previše zaokupljena svojim poslovima i da je Kosovo svesno da više neće biti u prvom planu na „balkanskoj agendi“.

On napominje da, sa druge strane, ni EU zabavljena svojim problemima nema više vremena da se bavi Kosovom, te da je Tači primoran da, ako želi da ostane na vlasti, svojim glasačima na Kosovu pruži novu nadu.

Da li je Tači zaigrao na pogrešne karte u diplomatiji, Filipović kaže:

„Ljudi zaboravljaju i da EU kao takva, koja donosi odluke kosenzusom — nije priznala Kosovo, jer ima pet članica koje ne priznaju Kosovo“, objašnjava on. U tom kontekstu naš sagovornik napominje da Kosovo nema spoljnopolitički kapacitet, niti su države na koje cilja neke banana-države koje oni mogu da kupe. Filipović dodaje i da ne veruje da će, ako se Priština tome nada, EU uticati na svoje članice da priznaju Kosovo, jer EU ima mnogo svojih problema. On podseća i da je Kosovo doživelo niz poraza na međunarodnom planu, i to sa više strana, počev od Uneska, i u tom pogledu Filipović prognozira da nema nekih izgleda da će se sada to promeniti.

„Amerika i njen spoljnopolitički odnos prema Balkanu i prema Kosovu više ne postoji, mi smo za njih irelevantni i više se nama ne bave. Crna Gora je pokazatelj da Amerika sada zaista ne može da se bavi Balkanom, a kamoli da vodi kampanju, a svaka kampanja koju su vodili za Kosovo je bila ozbiljna, jer trebalo je ozbiljno raditi, zastrašivati i ucenjivati i potplaćivati… Kosovo nema samostalnu spoljnu politiku. Do sada su to radili preko SAD administracije, pa su to pokušali preko bivše američke administracije, preko liberalnih elita. Ali oni su poražene svuda — od Velike Britanije, pa do Amerike. Gube borbu u Francuskoj, svuda jačaju konzervativne desne elite koje ne idu na ruku Albancima. Zamislimo da u Francuskoj pobedi Marin le Pen! Može da se desi u tom slučaju da Francuska povuče priznanje Kosova“, uveren je Filipović.

Sasvim suprotno na stvari gleda Nedžmedin Spahiu, politikolog iz Prištine. On kaže da je direktan poziv Rusiji i Španiji da priznaju Kosovo — odraz zrelosti diplomatije Hašima Tačija. On smatra i da Kosovo nije ostalo usamljeno i da je Amerike i dalje ista prema Prištini, što se dalo videti iz čestitke koju je Donald Tramp uputio Kosovu za dan državnosti.

„Mislim da je zahtev normalan i što se tiče Španije i Rusije. U okviru pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, ipak je Španija najtvrđi orah, budući da su Grčka i Rumunija pokazale neke druge znake“, kaže Spahiju.

Ako se Grčka, kako Spahiu tvrdi, i premišljala da prizna Kosovo, sasvim je sigurno da posle dva pisma koja su juče ujutro osvanula na jednom grčkom restoranu u Prištini, gde je na zastavi Grčke ispisano — „Čemerija (oblast u Grčkoj naseljena Albancima prim.a.) je Albanija“, i „Ovoj zastavi nije mesto na teritoriji Albanije“, od premišljanja će odustati. S druge strane, posle sastanaka direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Čepurinom, na kome su razgovarali o pripremama za narednu redovnu sednicu Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji, kao i o zajedničkom delovanju u sprečavanju članstva samoproglašenog Kosova u međunarodnim organizacijama, situacija sa Moskvom je jasna.

Poenta zbog koje je Tači „udario“ na dve države za koje ima najmanje mogućnost da priznaju Kosovo, može da se traži samo u jednom — Kosovo više nema para. Naime, pare je do sada dobijalo šakom i kapom kao „država“ u razvoju. Sada, skoro deset godina od kada je Prištini omogućeno da se „osamostali“, međunarodna zajednica je stava da bi Kosovo moglo malo i samo da doprinese svojoj ekonomiji.

S obzirom da te ekonomije nema, Kosovu ne preostaje ništa drugo nego da se svom snagom baci na skupljanje priznanja kako bi se uvuklo u neku od svetskih organizacija, bilo u EU ili UN, i dokopalo stalnih pristupnih fondova. Jer činjenica je da je lako moguće da američki predsednik Tramp Kosovo ipak ostavi na staranje Evropskoj uniji, gde para nema. Kosovo, da podsetimo svoj budžet puni stranim donacijama koje su od januara prošle godine do septembra iznosile 182,3 miliona evra, što je za oko sto miliona evra manje u odnosu na isti period 2015.

Stručnjaci tvrde da je trend opadanja stranih investicija rezultat rasta korupcije i političke nestabilnosti na Kosovu. Jedina prepreka Kosovu do međunarodnih kasa je Srbija, pa otud i ne čudi obnovljeno prijateljstvo Kosova sa Hrvatskom koja, kao članica EU, jedino može da na neki način, „uslovljava“ Srbiju na putu ka EU.

Izvor: rs.sputniknews.com/Avalainfo.net