DA LI SVET TREBA DA SE SPREMA ZA RAT? Tramp je pokazao da je spreman da potegne oružje:Evo šta nam se sprema

Bilo kakva reakcija iz Moskve otkriće da li je Rusija umešana u hemijski napad u Siriji, dok će Peking morati da preispita svoje stavove prema SAD, piše britanski list „Gardijan“.

U analizi posledica raketnog napada na bazu u provinciji Homs, britanski list bavi se rusko – američkim odnosima, kao i odnosima SAD sa Kinom nakon napada koji je izazvao različite reakcije. Tekst prenosimo u celosti.

– Donald Tramp je pokazao na šta je spreman. Pentagon je u noći između četvrtka i petka krstarećim raketama potvrdio predsednikovu reakciju na nervni gas koji je Asad upotrebio protiv svojih ljudi. Takozvani cilj bio je da se kazni Asad zbog upotrebe hemijskog oružja, kao i da ga spreče da isti zločin ponovi. Šta će se dalje dogoditi umnogome zavisi od Asada i njegovih ruskih saveznika.

Malo je verovatno da će Asad rizikovati eskalaciju američke intervencije u Siriji novim hemijskim napadom, ali onda ostaje misterija zbog čega se uopšte isprva upuštao u takav rizik.

Moguće da je sirijski lider jednostavno pogrešno procenio Trampa, držeći ga za reč kada se snažno usprotivio američkoj vojnoj akciji nakon napada sarin gasom 2013. i kada je najavio da ce njegov fokus biti na borbi protiv Islamske države i drugih džihadista.

Ruska rekacija, s druge strane, zavisiće od toga da li je Moskva saučesnik u korišćenju hemijskog oružja. Zvaničnici Pentagona izjavili su da je ruska vojska bila prisutna u al – Šajratu odakle su, kako tvrde, u utorak poleteli avioni natovareni hemijskim bombama.

Moskva je trebalo da bude garant da se Sirija otarasila hemijskog arsenala nakon 2013, pa ipak, izgleda su se novi napadi odigrali ispred nosa Rusima. Rečima Reksa Tilersona, „ili je Rusija saučesnik, ili je Rusija bila nekompetentna“.

Tilerson će možda znati više kada sledećeg utorka stigne u Moskvu u prvu posetu otkako je preuzeo dužnost državnog sekretara. Taj sastanak će izgleda biti daleko napetiji nego što to očekuje Vladimir Putin – sa čovekom kojeg je 2013. odlikovao Ordenom prijateljstva kada je Teksašanin bio na čelu „Ekson mobila“ u potrazi za novim naftnim dogovorima.

Kako veruju američki obaveštajci, Putin je upotrebio različite „aktivne mere“ kojima je uticao na ishod rezultata predsedničkih izbora u SAD 2016. u Trampovu korist. Takva investicija sada ima nenamerne posledice. Novog predsednika sprečili su da olabavi sankcije Rusiji. On je obećao program o naoružanju, nuklearnom i konvencionalnom, koji bi po Putina bio previše skup da održi korak. A sada je izvršio i direktan napad protiv saveznika Kremlja, nesto od čega je Obama bežao.

Do sada, Moskva se zaglavila u poricanju, tvrdeći da je masovna smrt trovanjem nastupila nakon sto je sirijska vojska standardim bombama pogodila hemijsko skladište terorista. Takva verzija opovrgunta je u „Gardijanovom“ izveštaju iz pogođenog mesta, ali takav izvestaj teško da ce pokolebati Kremlj.

Glavno pitanje nije kakve verzije će se Moskva držati, već da li će se osvestiti. Ukoliko je Rusija saučesnik sa ciljem da demonstrira američku impotenciju u Siriji, Putin će možda podići uloge. Ukoliko je Asad i njega iznenadio, verovatno će pokušati da natera Damask da plati uskraćivanjem ruske podrške.

Napad na Siriju podseća na bombardovanje Jugoslavije.
Tilersonov put u Moskvu biće i test za Trampovu administraciju. Državni sekretar nagovestio je da se uprkos napadima, njihovi ciljevi u Siriji nisu promenili, a to su prvo borba protiv ISIS-a zarad postizanja šireg mirovnog sporazuma i tranzicije kasnije.

– Nema promene takve politike – rekao je Tilerson.

Ukoliko to ostane slučaj, Rusima će biti dozvoljeno da nastave da pomažu Asadu u demoliranju sirijskih gradova, ali pre konvencionalnim bombama, a ne otrovnim gasom. Ali, ukoliko je Tramp odlučan u tome da se reši Asada, i upotrebi svoje vojne prednosti u tome, više neće biti povratka na status kvo.

Očekuje se da ce Rusija izazvati SAD u Savetu bezbednosti UN po pitanju da li je napad bio legalan. Tilerson može da upotrebi argument da je u pitanju bio preventivan napad kako bi sprečili da hemijsko oružje dospe u ruke terorista koji bi mogli da ga upotrebe protiv SAD. Ali, to opravdanje u cilju samoodbrane može biti oslabljeno insistiranjem Pentagona da napad nije imao za cilj da uništi hemijsko oružje. Štaviše, uložen je veliki napor da se izbegne gađanje bilo kojeg grada gde bi moglo biti skladišteno hemijsko oružje iz straha od civilnih žrtava.

Trampova administracija će se dakako suočiti i sa pravnim izazovima pred Kongresom koji nije odobrio ratna dejstva u Siriji. To ce dovesti i do konsolodovanja podrške među tvrđim republikancima koji su najviše bili zabrinuti zbog Trampovih veza sa Moskvom. Bilo da je to doprinelo odluci da se napadne, ishod ce svakako pomoći Trampu da skrene pažnju sa višestruke istrage o potencijalnim vezama njegovih saradnika i ruske vlade.

Prvi inostrani lider koji ce moći da proceni stvarni znacaj napada biće Si Đinping koji se jutros sastao sa Trampom u Floridi. Tramp je naložio napad baš pre nego što su dvojica lidera sela za sto. Još nije jasno da li je Tramp obavestio kineskog predsednika o svojoj odluci za večerom.

Koliko god Tramp tvrdio da su njihovi napadi ograničeni, posledice će svakako biti globalne. Si će morati da preračuna šta bi Tramp mogao da uradi ukoliko Severna Koreja nastavi svoje nuklearne testove i ispaljivanje projektila, ili ako se američke i kineske snage slučajno „sudare“ u Južnokineskom moru. On će preko puta konferencijskog stola gledati u predsednika koji je pokazao da je spreman da povuče obarač na jednom od najsnažnijih oružja na svetu“, zaključuje „Gardijan“.

Izvor: Blic.rs/ Avalainfo.net