OD FOLKA DO UMETNOSTI

Na sceni Raša Plaović u Narodnom pozorištu, sinoć je premijerno izvedena Narodna Drama po tekstu Olge Dimitrijević a u režiji Bojane Lazić.

Piše: Nađa Keleris

Na sveopštu zapitanost poštovalaca pozorišne umetnosti na sceni su odjekivale kafanske pesme „narodnjaka“: Šemse Suljaković, Ljube Alićiča, Mire Kosovke, Ane Bekute… Da li je moguće da Nacionalni teatar ne drži do sebe i svoje tradicije da neguje klasiku i domaće pisce!? Prepuštati „daske koje život znače“ folku i estradi, to znači da se spustio na najniže moguće kulturne grane?

Zar na sceni na kojoj su igrali najveći srpski glumački doajeni i grleno zapevale najveće operske dive, dozvoliti takvu bizarnost. Neko bi pomislio da je u pitanju bitefovska novotarija, ali nije! Složićete se da je kafanskim pesmama mesto u kafani a ne na teatarskoj sceni! Svaka umetnost se rađa u bolu i bedi umetnika koji svoj najtananiji deo bića založi za svoje delo. Umetnost nikada nije  bila komercijalna!

Zašto je danas tako u Nacionalnom teatru koji je od kako je sveta i veka negovao klasiku? Direktor institucije od nacionalnog značaja, koji je zahvaljujući Vladi Srbije već godinama u VD stanju – dirigent Dejan Savić je tim povodom rekao: – Narodno pozorište izuzetno neguje domaći repertoar. Oskar Danon i Vinaver, to su ljudi koji su me naučili da i u Narodnom pozorištu moramo da imamo za svakog po nešto.

Ne treba da čudi, što su se u publici sinoć videli mnogi estradni umetnici, među kojima se isticala Zorica Marković sa svojim bahatim smehom. Uživela se kao da je u rijaliti šou.

Narodna drama prati ljubavni odnos seoskog miljea između izvesne Anke – koja kao da „nije od ovog sveta“ i kafanske pevačice Branke koja luta sa željom da se nikada ne vrati tamo gde je već jednom bila.

Na pitanje zašto je baš folk muzika idealna da se kroz nju dočara osetljiva tema o međusobnoj ljubavi te dve žene, rediteljka Bojana Lazić za avalainfo. net kaže: – Ovo je muzička predstava u kojoj muziku koristimo kao govor ljubavi. Ta vrsta muzike dolazi iz naroda i socijalnog miljea u kojem se radnja dešava. Naša junakinja Anka ne uspeva da promeni stavove oca i majke, ali uspeva da zgrabi život i da sazri. Nisam želela da konzervativnu publiku provociram, već da prikažem emociju koja će uzbuditi publiku i neće je ostaviti ravnodušnom.

Uloga Ankinog oca, pripala je Slobodanu Beštiću koji ističe da je godine 1987. i sam bio osuđen da je homoseksualac u predstavi „Proleće“ i time je i sam bio obeležen. – Devedesetih godina istopolna ljubav je bila podsmeh. Brisa Tatona su ubili samo zato što se držao za ruku sa dečkom. Hrabro je ovu predstavu staviti na repertoar  Narodnog pozorišta gde se dve žene poljube u usta. Ne osećam otpor prema predstavi, naprotiv.

U ulozi Anke nastupila je Ana Mandić, kafansku pevačicu igra Sena Ćorović, Milana nesrećnog mladoženju Ivan Marković, Jelicu – Anastasija Mandić, Dragana – Slobodan Beštić, Savku – Nela Mihailović, Zorana- Aleksandar Đurica, Ankine bubice su Nina Nešković, Milica Sužnjević i Mina Obradović -studenti FDU.

Koliko je kiča,  umetnosti i tabu teme, prosudićete samo ako predstavu pogledate.