Lenka Udovički i Rade Šerbedžija, javno su se obratili beogradskim novinarima u hotelu „Nota“ na Crvenom Krstu. Tom prilikom rediteljka predstave „Ko se boji Virdžinije Vulf“ kaže da je Olbijev komad prvi pozorišni čin tog tipa, čija se radnja odigrava u dnevnoj sobi, koji je postavljen u jednom od najvećih austrijskih utvrđenja u 19. veku, Tvrđavi Minor na Malom Brionu.

– Zbog monumentalnosti tog prostora i tvrđave, tamo smo radili klasike poput Šekspirovih dela, Brehta…Rizikovali smo da postavimo Olbijev realistični komad u taj impresivni ambijent, ispod zvazdanog neba. Naša glumačka ekipa je pokazala snagu u ti okolnostima i napravila dobar posao – kazala je Udovički i dodala da joj se izuzetno dopada scena Beogradskog dramskog pozorišta.

– Drago mi je da se ovaj komad vraća u BDP. Rade je već igrao taj komad 1991. godine na sceni BDP-a u režiji Dušana Jovanovića – podsetila je Udovički.

Ističe da je imala dilemu da li da izmešta komad iz originalnih vremenskih okvira, a pisan je krajem pedesetih godina prošlog veka.

– Komad je nastao u ekonomskom zaletu SAD posle Drugog svetskog rata i on problematizuje status porodice u američkom društvu, ulogu uspešnog muškaraca u toj zajednici…poziciju uspešne žene u porodici i radnom okruženju. Prodaja američkog sna je ušla u poslednji zamah, a nasuprot tome su na sceni dva ranjiva bračna para sa svojim brojnim problemima, neuspesima, izazovima opstajanja – istakla je Udovički i dodala da su se muškarci krajem pedesetih godina prošlog veka vratili u mačo hijerarhiju u kojoj su glavni u svemu, a žena sa izborenim pravom na obrazovanje ipak predstavlja ukras porodice koji gaji familiju.

– Sve to danas baš nije isto kao tada, ali nije ni daleko od toga. Ima tu mnogo problema koje još uvek razrešavamo – izjavila je Udovički i dodala da se čovečanstvo generalno nalazi u kritičnom razdoblju gde novi talas konzervativizma iznova propisuje ulogu žene u porodici i tačno propisuje njene modele delovanja u društvu i u profesiji.

Rade Šerbedžija napominje da će publika u BDP-u videti interpretaciju svevremenog komada koji se bavi bazičnim odnosima između muškarca i žene, kao što je ljubav i sve što uz to ide.

– Uz ljubav uvek ide pomalo mržnje, nerazumevanja…Nema sumnje da je to jedan od najboljih komada 20. veka, ali je mnogo bolje preveden u Beogradu nego u Zagrebu. Prevod ume da bude bolji od originala, ali dramski tekst zahteva tačan prevod kako bi reditelj i glumci umeli da manipulišu tim blagom. Radili smo puno i znam da smo stvorili dobro pozorište što će publika u BDP-u videti – istakao je Šerbedžija.

Dodao je da ima utisak kako reči glumačkih velikana ostaju u prostoru u kojem su izgovorene.

– Imam osećaj da čujem Radeta i Oliveru Marković i Ljubu Tadića i Pepija Lakovića u Beogradskom dramskom pozorištu. Taj BDP je fino mesto…fini teatar. Aktuelni direktor BDP-a Jug Radivojević je predložio koprodukciju i mi smo to sa velikom ljubavlju prihvatili. Kod nas su muzičari i glumci sa prostora nekadašnje Jugoslavije jako lepo radili. Nebojša Glogovac je napravio kod nas božanstvene uloge. To našim predstavama daje posebnu energiju i to publika obožava – kazao je Šerbedžija.

Kako kaže, Ljuba Tadić mu je jednom prilikom napomenuo da nigde nije lakše uspeti nego u Zagrebu, ali kad uspeš tamo, tek si onda nastradao.

– Rekao mi je i da nigde nije teže uspeti nego u Beogradu, ali kada tu trijumfuješ, onda si car. Beograd je odnegovao i film i teatar i podigao na veoma visoku umetničku ravan. Čini mi se da sadašnja vlast u Srbiji podržava umetnost, održava tu visoku umetničku ravan, ma koliko bili siromašni i ma koliko se nekome sviđala ili ne sviđala vlast u Srbiji – napomenuo je Šerbedžija.

Slavni glumac je istakao da mu angažman u Holivudu nije mnogo doneo ni odneo.

– To je za mene bio posao. Čast je raditi sa svetskim velikanima filma, ali meni je mnogo draži rad sa Žikom Pavlovićem nego Holivud. Moja prednost je što na Holivud nikada nisam gledao kao na nešto previše značajno. Odem na snimanje, uradim šta treba i vratim se kući – izjavio je Šerbežija.

Nađa A. Keleris