Počeo 11. Kustendorf, Sorentinu uručeno „Drvo života“

IZJAVA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA POVODOM UBISTVA OLIVERA IVANOVIĆA
17. januar 2018.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Krstovdan
18. januar 2018.

Počeo 11. Kustendorf, Sorentinu uručeno „Drvo života“

Slavni italijanski reditelj Paolo Sorentino otvorio je 11. Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“, a prethodno mu je osnivač festivala Emir Kusturica uručio nagradu za buduće filmove „Drvo života“.

 

Kusturica je sinoć istakao da je Sorentino trenutno najbolji reditelj u svetu zato što je razvio svoju poetiku i jezik iz dva najznačajnija pravca evropskog filma.

„To je na neki način nastavak italijanskog neorealizma, a vizuelno mislim da je takođe jednom nogom u poetskom francuskom realizmu. Ono što je treba da se naglasi jeste da je Paolo Sorentino i pisac i prevodi reči preko muzike na film“, naglasio je Kusturica, dodavši da svaki čovek koji može da napiše dobru rečenicu, može i da snimi dobru sekvencu.

Kusturica je rekao da se trenutno prevodi na srpski jezik njegova nova knjiga autobiografskog karaktera iz koje je citirao deo.

„Neumorni pokrivitelj samoga sebe i čovek uznemirujuće banalnosti, preimućstvo koje je u stanju da izmrcvari i najspremnija ljudska bića, kao i mnoge druge banalne osobe, brka Pantonijevu sa Lolobridzidom i večno je uveren da kazuje jedinstvene pametne stvari. Amaterski reditelj kontraverznih filmčića. Ssto se tiče njegovih klevetnika i podržavalaca, ima sasvim jasno mišljenje. Prvi su obuzeti teškim problemima seksulanog reda, a drugi psihološke prirode. I na kraju neprestano ožalošćen, iskompleksiran, tužan, plačan, sklon da glumi žrtvu, egzotičan, na prvi znak povišene temperature, sa sigurnošću tvrdi da počinje smak sveta“, rekao je Kusturica.

Sorentino je zahvalio na nagradi. Prvo je rekao da je to njegova „prva nagrada za karijeru, iako mu je tek 47 godina“ i da se nada da će dobiti još jednu za drugi deo karijere, da bi ga Kusturica ispravio da je zapravo dobio nagradu za svoj sledeći film zbog čega je izrazio veliku zadovoljstvo.

„Vrlo sam srećan što sam ovde i drago mi je da sam došao helikopterom. Nadam se da će dete u meni ovde pronaći svoju radost“, rekao je Sorentino i izvinio se zbog svog engleskog jezika.

Kusturica je prethodno rekao da i ove godine pokušava u Drvengradu da udruži velike i one koji će tek postati veliki i da ovogodišnje izdanje od svih prethodnih izdvaja ideja da se „fikcija pretvara u stvarnost uz pomoć fikcije“.

Na sinoćnjem otvaranju je govorio i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević primetivši da „svetlo sa Mećavnika obasjava srpsku kulturu“. On je podsetio da je pre više vekova despot Stefan Lazarević napisao „koliko je u moći, mi svoju pesmu pletemo“.

„Više od tri decenije Emir Kusturica pažljivo plete svoju pesmu kulture, filma, talenta i nadahnuća i ta pesma se čuje širom sveta. Med svog talenta podelio je sa svima koji su tu hranu kulture želeli da uzmu, a mnogi su hteli. Pozvao je i druge vredne pčele iz oblasti umetnosti da takođe med svog talenta podele sa onima koji to žele da uzmu i svi koji žele da se hrane zdravom hranom kulture u prilicu su da se odreknu otrovne hrane industrije zabave“, rekao je Vukosavljević.

Mećavnik je, zahvaljujući Kusturici, kako je rekao ministar, postao velika košnica u kojoj se 11. put okupljaju vredne pčele iz celog sveta i čiji proizvod mi konzumiramo.

Otvaranju je prisustvovao i prošlogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu, Šveđanin Ruben Estlund, koji je ispričao kako ga je Kusturica pozvao na festival i poslao privatni avion po njega u koji on nije smeo da uđe iz straha.

Ceremonija je počela sa nekoliko sačuvanih kadrova iz ostvarenja „Okovani filmom“ iz 1918. godine u kojima Ljilja Brik silazi sa plakata u zagrljaj ruskog pesnika Vladimira Majakovskog čija je muza i ljubavnica bila.

Izgubljeni film, po scenariju Majakovskog, poslužio je kao inspiracija za plakat ovogodišnjeg „Kustendorfa“, a prikazani kadrovi su bili uvod u plesno-akrobatski performans Dušana Murića i Sanje Radulović.

Sve je začinjeno nastupom američkog gitariste Gerija Lukasa koji je svirao uz nemi film „Međučin“ Renea Klera iz 1924. godine.

Izvor: Tanjug/Avalainfo.net

Ostavite odgovor