Ilegalno lečenje šiptara na račun Srbije
7. oktobar 2016.
Nenad Grujičić: EVROPU ČEKA BUMERANG POSRED ČELA!
7. oktobar 2016.

Srbija postaje NATO kolonija

Mladen Obradović

NATO osvajači sada mogu potpuno slobodno da upadnu u ma čiju kuću, da opljačkaju, siluju i pobiju ukućane i da za to nikada i nikome ne odgovaraju!

Niko u izdaji Kosova nije otišao toliko daleko kao Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić.

Novogodišnje masovno napastvovanje žena u Kelnu i u drugim gradovima Nemačke rečito svedoči o opasnosti koja se nadvija nad Evropom.

Razgovarala:
Nađa Andrejević Keleri

Srpsku javnost je pre par meseci uzburkao ukaz o proglašenju Zakona o saradnji sa NATO paktom, koji je postao validan nakon potpisa predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića. Potpisivanjem spornog Zakona, kako tvrde politički analitičari, predsednik je počinio akt veleizdaje, baš kao što su to uradili narodni poslanici koji su glasali za ratifikaciju spornog sporazuma. O tom suludom činu ove vlasti, Mladen Obradović za Avala Info kaže:

– Čak i kada je Vlada Kraljevine Jugoslavije potpisala pristupanje Trojnom paktu, na vrhuncu moći Hitlerove Nemačke u Drugom svetskom ratu, postavljen je i prihvaćen uslov da za sve vreme rata Nemačka i Italija ne traže prelaz svojih trupa preko naše zemlje. Danas, kada na evropskom kontinentu makar prividno vlada mir, Vlada i Skupština Republike Srbije su prihvatile sporazum kojim se naša raspeta i ponižena država obavezuje da omogući ne samo slobodan prolaz NATO trupa našim putevima, nego i njihov ulazak u ma koju državnu ili privatnu zgradu, kuću ili druge objekte „u kojima se radi“, uz potpuno oslobađanje od odgovornosti za ma koji prekršaj ili krivično delo. Drugim rečima, NATO osvajači sada mogu potpuno slobodno da upadnu u ma čiju kuću, da opljačkaju, siluju i pobiju ukućane i da za to nikada i nikome ne odgovaraju! Ovim sporazumom Srbija prestaje da postoji kao samostalna država i de fakto postaje NATO kolonija. Ukoliko bi ovaj sporazum ostao na snazi, u slučaju ozbiljnijeg sukoba između SAD i Rusije, NATO može za 24 časa da potpuno legalno zauzme sve naše kasarne, vojne i infrastrukturne objekte i da celu Srbiju pretvori u poligon za napad na Rusiju. Takva okupacija bila bi gora, pogubnija i krvavija od nekadašnje turske, austrijske i nemačke.

“Viši sud u Beogradu oslobodio je vođu „Obraza“ Mladena Obradovića i njegove saradnike optužbi za organizovanje i učestvovanje u sprečavanju održavanja „Parade ponosa“ oktobra 2010. u Beogradu, kada su huligani divljali na ulicama grada lomeći izloge i sukobljavajući se sa policijom”. Ova vest je bila udarna u svim medijima. Kako je komentarišete?

– Ova presuda, doneta uprkos dugogodišnjim političkim pritiscima, pokazuje da vredi boriti se za Istinu i Pravdu i da srbski narod ima obraz.

Diktator Aleksandar Vučić i njegovi poltroni, mesecima obmanjuju javnost euforičnim izjavama o nekakvoj „velikoj pobedi“ u poslednjoj rundi briselskih pregovora sa Šiptarima. O čemu je zapravo reč?- Od samog početka pregovora o Kosovu i Metohiji, a tome ima bezmalo deset godina, beogradski vlastodršci korak po korak predaju suverenitet Srbije u ruke šiptarskih separatista. Ipak, niko u izdaji Kosova nije otišao toliko daleko kao Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić. Njihovom krivicom, država Srbija je ostala bez svojih ustanova koje su, iako u otežanim uslovima, ipak postojale i radile u sredinama naseljenim Srbima. Kao posledica Vučićevih „pobeda“, sve opštine, sudovi, MUP, Elektroprivreda i civilna zaštita, koji su radili u okviru pravnog poretka Srbije, predati su u nadležnost lažne države „Kosova“, a ista sudbina čeka i zdravstvo, škole, Univerzitet, Poštu, Telekom…

Koliko je tačna tvrdnja šiptarskog analitičara na Kosmetu, Vetona Suroia da je Zajednica srpskih opština poseban entitet na Kosovu i Metohiji, kao što je Republika Srpska u BiH?- Takve izjave treba posmatrati isključivo kao sredstvo unutrašnje borbe i „prepucavanja“ među šiptarskim političkim i kriminalnim klanovima. Takozvana „Zajednica srpskih opština“ je obična prevara. Ona služi za zamajavanje Srba i skretanje pažnje sa činjenice da su Vučić, Nikolić i Dačić počinili veleizdaju, dobrovoljno se odrekavši i ono malo suverenosti što je Srbija imala na Kosovu i Metohiji. Ne samo što je ta „zajednica“ u suprotnosti sa Ustavom Srbije, jer je predviđeno da bude uspostavljena u okviru separatističkog „pravnog poretka Kosova“, nego čak i u tom okviru neće imati nikakvih izvršnih ovlašćenja, sem da usvaja i ističe svoj grb i zastavu, što je ravno ovlašćenjima ma kojeg udruženja građana, sportskog društva ili kluba penzionera.

Obraz i SNP Naši su najavili protest protiv diktata EU o pretvaranju Srbije u logor za stotine hiljada nevoljnika čije su gradove i sela uništile iste one zemlje koje sada ne žele da ih prime i da im pomognu.

– Mi smo još prošlog leta, kada je migrantska kriza tek počela da se zahuktava, upozoravali javnost na nesagledive posledice koje Srbija može pretrpeti onda kada Evropska unija reši da zatvori svoje granice, a višak doseljenika vrati u poslednju zemlju iz koje su ušli u EU, a to je upravo Srbija. Još tada smo zahtevali postavljanje zaštitne ograde na granici sa Makedonijom, hitnu promenu zakona i kažnjavanje svih koji se drznu da neovlašćeno uđu u našu državu. Videli smo kako je Mađarska, upravo zahvaljujući odlučnim merama ove vrste, uspela da izbegne katastrofu koja je zadesila druge zemlje. Mi nemamo ništa protiv pravih izbeglica, ali one su u manjini, dok ogromnu većinu čine vojno sposobni muškarci za koje niko ne zna ni ko su, ni odakle su. Novogodišnje masovno napastvovanje žena u Kelnu i u drugim gradovima Nemačke rečito svedoči o opasnosti koja se nadvija nad Evropom. Svojim učešćem u ratovima i revolucijama u Iraku, Avganistanu, Tunisu, Egiptu, Libiji, Siriji i drugim zemljama, EU je najviše doprinela tome, pa zato ona sama i treba da rešava taj problem, a ne Srbija. Zbog svega toga smo zakazali protest, koji je Vučićev režim ekspresno zabranio i time po ko zna koji put prekršio Ustav i zakone Srbije.

Desničarski pokreti Obraz i Naši nisu zadovoljni ni delovanjem opozicionih stranaka u Srbiji i njihovih čelnika, koji se, kako kažu, „pokrivaju“ patriotskim parolama!?- Čast izuzecima, ali delovanje „patriotske opozicije“ u Srbiji je prečesto opterećeno stranačkom uskogrudošću i jagmom za ostvarenje ličnih interesa. Dok se Srbija na naše oči raspada, srbski narod nestaje, a NATO stiče pravo da upada u svaku srbsku kuću i nekažnjeno vrši svaku vrstu nasilja, stranačko gloženje oko toga koje vredniji i važniji je i besmisleno i štetno. Samo ujedinjeni oko svetosavske ideje i lišeni ličnih prohteva, srbski rodoljubi mogu biti od koristi svom narodu i Otačastvu.

Zašto Srbija ni 80 godina od početka i 30 godina od obnove radova na izgradnji Hrama Svetog Save, ne može da iznađe novac za njegov dovršetak?

– Zato što je vlastodršcima važnije da finansiraju tzv. nevladine organizacije i sodomske „parade“, bacaju milione na rupu bez dna zvanu „FIAT“, poklone arapskim šeicima 22 miliona dolara na ime otpisa dugova „Er Srbije“, ili Jevrejskoj zajednici 25 miliona evra na ime „nadoknade za porodice koje su ostale bez potomaka tokom holokausta“ (iako smo i mi Srbi bili žrtve genocida, a ne počinioci).

Otkako je Srbija stupila na „evropski put bez alternative“, sećanje na Svetog Savu, prvog Arhiepiskopa srbskog, izloženo je tihom ali sistematskom progonu i brisanju iz svesti i savesti Srba, zbog čega?

– Sveti Sava nije samo začetnik srbskog školstva, kako ga obično predstavljaju kada, jednom godišnje, u medijima pomenu njegovo ime. Sveti Sava je najsvestranija i najsveobuhvatnija ličnost naše istorije, velikan koji je duhovno utemeljio srbski narod, državu, dinastiju, vojsku, kulturu i prosvetu na Pravoslavlju i time postavio istinski i spasonosni osnov srbskog nacionalizma. Zato Sveti Sava smeta onima koji bi želeli da Srbi zaborave ko su i šta su, da odbace svoje vekovno pravoslavno nasleđe i prigrle „protestantski moral“ i zapadnjačku izopačenost.

Kako vidite rešenje srpskog nacionalnog pitanja?

– Preduslov političke pobede jeste duhovna pobeda. Zato najvažniji zadatak svakog od nas mora najpre biti popravljanje sebe, jer jedino tako stičemo pravo i moć da blagotvorno utičemo na druge ljude i menjamo svet oko sebe. Uzalud su svi naši napori i prividni uspesi ukoliko u srcu nemamo ljubavi prema Bogu i bližnjima. A temelj te ljubavi jeste čista vera, iskrena nada, molitva, post, pokajanje, pričešće, činjenje dobrih dela i borba protiv sopstvenih grehova i slabosti. Odlazak nedeljom u crkvu na liturgiju treba da shvatimo i prihvatimo kao svoj nacionalni zadatak, kojim zadobijamo snagu za sva iskušenja i nedaće što su nas snašli. Dužni smo da se borimo za promenu svesti srbskog naroda, i to promenu na bolje, u svetosavskom smislu i duhu. Što bude više duhovno i nacionalno osvešćenih Srba i Srbkinja, to će i naša politička snaga biti sve veća i na kraju pobedonosna

Ostavite odgovor